Око Фукушиме више нема дјечијег смијеха

Елетроничка плоча на дворишту основне школе у Каваучи показује 0,09 микросиеверта на час. При овом зрачењу је играње на отвореном потпуно безопасно. Упркос томе се вратило тек 16 од укупно 114 ученика након што је издата дозвола за враћање на некада евакуисано подручје. Само се свих 13 учитеља вратило, преноси "Дојче веле".

- Не бринем се због зрачења - каже десетогодишњи Марико. Међутим, директор Хитоши Такашима осјећа стално неку подмуклу пријетњу. Боји се, каже, нове несреће: "Не могу заборавити колико су близу реактори."

Градић Каваучи протеже се кроз дугу долину с рижиним пољима. На оближњим обронцима почетком марта још се бијели снијег. Генерацијама су овдје људи живјели у хармонији са својом околином и природом - до прије двије године када су се реактори нуклеарке Фукушима, удаљене само 20 километара ваздушне линије, отели контроли. Тепих радиоактивних честица је попут невидљивог вела завио ово идилично мјесто. Сви становници су морали побјећи.

Двије године касније у градић се поново враћа живот. Радиоактивност више није тако висока да се људи годинама не могу вратити у своје куће - за разлику од мјеста Томиоке које је од Каваучија удаљено само двадесетак минута вожње аутомобилом. Оно остаје забрањена зона (најмање) пет година.

Мотор живота у мјесту је градоначелник Џуко Ендо.

- Каваучи је у мом генетском насљеђу, јер домовина је дио биографије - објашњава он своје мотиве.

Његова приврженост отаџбини погађа срж проблема с којим је Јапан суочен послије катастрофе с "Фукушимом". Шта ће бити са 160.000 људи који су побјегли пред радиоактивним облаком? У украјинском Чернобиљу је одговор на ово питање пронађен у расељавању становништва. За градоначелника Енда то не долази у обзир.

- Не смијемо изгубити понос јер ово је мјесто на којем вриједи живјети. Само у сопственој отаџбини човјек може живјети мирно и осјећати се сигурно. И то желим сачувати - рекао је Ендо.

А борба за домовину је баснословно скупа. Само деконтаминација Каваучија до сада је прогутала 83 милиона евра - 30.000 по глави становника. За враћање живота у регију Фукушиму, у оне дијелове који нису превише озрачени, троши се осам милијарди евра.

Скупа деконтаминација није баш умирила грађане. Од 2.800 становника 700 их се не жели никако вратити, 500 их поново живи у Каваучију, а 700 тамо долази само на посао.

Већина повратника су пензионери који се не усуђују започети живот негдје друго.

- Тако је тужно што се више не чују дјечји гласови - жали се 64-годишња Кеико Шираи са сузама у очима. Али ни она се не усуђује тражити од своје кћерке да се са своје двоје дјеце врати у родни град.

- Ако једног дана неко дијете оболи због зрачења, ја ћу бити крива - каже Шираи. Она с нестрпљењем чека прољеће. Нада се да ће тада доћи више повратника јер станарину за привремене станове више неће плаћати држава с образложењем да подручја на којима су живјели евакуисани више нису контаминирана. Кровови кућа су опрани, све површине у радијусу од 20 метара су очишћене, а стабла и жбуње посјечени.

То, нажалост, на неким мјестима није било довољно, указује водитељ акције деконтаминирања Јуичи Иде.

- Пред вратима неких кућа још мјеримо један микросиеверт на час. То је четири пута више него што је законски дозвољено. Град стога сада тражи још једну акцију деконтаминирања - казао је Иде.

Поља риже

Поља и њиве су тако "чисти" да ове године поново може бити посађена рижа. Шеф Одбора пољопривредника Казуо Ватанабе зато копа нове канале.

- Млађи сељаци коначно имају разлог за повратак. С јако контаминираних поља скинуто је горњих 20 центиметара тла. Друга поља преорана су до 20 центиметара дубине. Сељаци ће од владе добити ново сјеме и држава ће им откупити цјелокупну жетву. То би требало да умири страхове сељака да им нико неће хтјети купити рижу - објашњава Ватанабе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.