Одговор на питање ко је био Колумбо у септембру ?
МАДРИД - Непознаница око поријекла познатог истраживача Кристофера Колумба могла би да се ријеши за пет мјесеци, јер су међународни научници отпочели с анализом његових ДНК остатака, чиме се надају да ће открити његове коријене.
Одоговор на питање да ли је Колумбо заиста био Ђеновљанин из данашње Италије очекује се након закључка анализе у септембру.
Тада би се могле потврдити и неке од других бројних теорија које тврде да је он био Шпанац, Португалац, Грк или чак и Пољак, преноси АП.
О раним годинама славног морепловца из 15. вијека зна се мало, а важан напредак у стварању комплетнијег профила истраживача који је умро прије 515 година учињен је 2003. када су ДНК анализе потврдиле да су кости покопане у гробници у севиљској катедрали заиста Колумбове.
Након тог налаза група истраживача са Универзитета у Гранади, која проводи испитивања, зауставила је рад зато што тадашња технологија везана за ДНК није била прецизна и захтијевала је велику количину генетичког материјала.
Пошто је у међувремену наука напредовала, Хосе Антонио Љоренте, професор медицинске форензике са Универзитета у Гранади, сматра да је дошло до радикалног побољшања у ДНК анализи па је сада могуће анализирати јако мале фрагменте узорака.
Истраживачи тренутачно раде на четири комадића Колумбове кости, седам коштаних остатака, на зубу његовог сина Хернанда, а такође и на десетак фрагмената кости његовог брата Диега, који су у лошем стању.
Ти остаци ће бити послати на генетичку идентификацију у лабораторије у Риму и Фиренци у Италији, као и у лабораторије у Мексику и САД-у премда се истраживање координира из Гранаде, али такав независан поступак више лабораторија је потребан како би се постигла објективност резултата.
"Неће бити повезаности међу тим лабораторијима како би се сачувала објективност налаза. Када сви завршимо с радом саопштићемо и упоредити добијене закључке", објаснио је Љоренте.
Он лично вјерује у опште прихваћену теорију према којој је Колумбо био Ђеновљанин, али додаје да је циљ пројекта ријешавање неких загонетки и контрадикција у историјској причи и добијање што је могуће веће количине информација како се више не би расправљало о поријеклу Колумба.
Прекоокеанска путовања овог великог истраживача у име шпанске монархије од 1492. и 1504. године отворила су врата европској колонизацији Америке, које су Европљани тада називали "Новим свијетом".
Колумбо је умро 20. маја 1506. и сахрањен је у манастиру у шпанском граду Ваљадолиду, премда је наводно тражио да буде сахрањен у Америци, а одатле су му остаци премештени прво у Севиллу, па у Доминиканску Републику, затим на Кубу и на крају поново враћени у Севиљу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
