Од загађеног ваздуха умрло више од пола милиона људи у ЕУ

Истраживачи из Европске агенције за животну средину (ЕЕА) приписали су 253.000 превремених смртних случајева концентрацијама финих честица у ваздуху познатих као ПМ2,5 које су прекршиле максималне границе препоручене од Свјетске здравствене организације за пет микрограма по кубном метру.

Европски истраживачи још 52.000 смртних случајева повезали су са прекомјерним нивоом азот-диоксида, док је, кажу, 22.000 смртних случајева наступило због краткотрајног излагања прекомјерном нивоу озона.

 "Бројке које је данас објавила ЕЕА подсјећају нас да је загађење ваздуха и даље примарни здравствени проблем животне средине у ЕУ", рекао је европски комесар за животну средину Виргинијус Синкевичијус.

Иако је загађење ваздуха један од највећих убица на свијету, стручњаци истичу да би број умрлих брзо могао да опадне уколико државе очисте своје економије.

Између 2005. и 2021. године, број смртних случајева од ПМ2,5 у ЕУ пао је за 41 одсто, а ЕУ има за циљ да достигне 55 одсто до краја деценије.

Свјетска здравствена организација, која је пооштрила своје смјернице за квалитет ваздуха 2021. године, упозорава да се ниједан ниво загађења ваздуха не може сматрати безбједним.

Европски парламент је у септембру гласао за усклађивање правила ЕУ о квалитету ваздуха са СЗО, али је одлучио да то одложи до 2035. године.

Осим што су посматрали број смртних случајева, истраживачи ЕЕА су, по први пут, утврдили колико је још година становништво живјело са болестима изазваним лошим ваздухом.

"Када људи добију рак плућа, обично умиру врло брзо", рекао је Алберто Гонзалес Ортиз, истраживач загађења ваздуха из ЕЕА напомињући да је и за друге болести, посебно астму, али и дијабетес или хроничну опструктивну болест плућа, такође важан допринос које загађење има.

За хроничну опструктивну болест плућа изазвану загађењем ПМ2,5 честица 2021. године, ЕЕА је процијенила да је око 150.000 година живота изгубљено широм ЕУ и отприлике исти број година живота са инвалидитетом.

Сагоревање фосилних горива, вожња аутомобила и узгој стоке ослобађају велике количине токсичног гаса и штетних честица које људи потом удишу. Најмање од ових честица, познате као ПМ2,5, могу проћи у крвоток, гдје се шире кроз тијело и оштећују органе од мозга до репродуктивних органа.

Овогодишња истрага коју је спровео Гардијан открила је да 98 одсто људи у Европи удише ваздух чије загађење прелази границе дозвољених смерницама СЗО-а. Терет болести, као што се види и у резултатима ЕЕА,  пада углавном на источну и југоисточну Европу.

"Позитивна вијест је да власти на европском, националном и локалном нивоу предузимају мјере за смањење емисија, као што су промовисања јавног превоза или бициклизма у градским центрима, али и кроз ажурирано законодавство", рекла је Леена Ила-Мононен, извршни директор ЕЕА.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.