Од средине новембра на Земљи ће живјети осам милијарди људи

Најстарији фосили најранијих познатих људи датирају од прије 2,8 милиона година и пронађени су у источној Африци.

Познато је да су древни преци људи били ловци-сакупљачи, који су имали мало дјеце /у поређењу са касније досељеним становништвом/ како би задржали свој номадски начин живота.

Такође, становништво планете било је малобројно зато што су ловци-сакупљачи требали пуно земље како би се прехранили, односно десетак квадратних километара по особи - наводи Херв Ле Брас, научник са француског Института за демографске студије.

Популација свијета временом се повећваала, али врло спорим темпом.

Увођење пољопривреде око 10.000 година прије нове ере, донијело је први познати велики "скок" становништва.

С пољопривредом је дошла седентаризација /дужи боравак на једном мјесту/ и могућност похрањивања хране, што је узроковало велик скок у повећању наталитета.

Мајке су могле хранити дојенчад кашом, што је убрзало процес одвикавања и смањило вријеме између порода, што значи више дјеце по јединој жени, објашњава Ле Брас.

Међутим, развој трајних насеља донио је и опасности, јер је припитомљавање животиња узроковало обоњевање људи од нових смртоносних болести.

Посебно су високе биле стопе смртности дјеце, при чему је трећина све дјеце умрла прије првог рођендана, а друга трећина прије него што су навршили 18 година.

"Било је велике смртности, али и трајног `бејби бума`", објашњаа Ерик Крубези, антрополог са Универзитета у Тулузу.

Према процјенама, са око шест милиона 10.000. година прије нове ере, глобално становништво "скочило" је на 100 милиона 2000. година прије нове ере, а затим на 250 милиона у првом вијеку.

"Црна смрт" - куга зауставила је раст становништва у средњем вијеку. Та пандемија, која се појавила у средњој Азији, на подручју данашњег Киргистана, стигла је до Европе 1346. године на бродовима који су превозили робу из Црног мора.

За само осам година куга је истријебила до 60 одсто становништва Европе, Блиског истока и сјеверне Африке.

Као резултат црне смрти, људска популација је "пала" између 1300. и 1400. године са 429 на 374 милиона људи.

Од 19. вијека глобални број становника почео је нагло расти, углавном захваљујући развоју модерне медицине и индустријализацији пољопривреде, што је повећало глобалне залихе хране.

Од 1800. године свјетска популација "скочила" је осам пута, са процијењене једне милијарде на врло скорих осам милијарди људи на Земљи.

Седамдесете и осамдесете године прошлог вијека донијеле су још једну малу револуцију, у облику лијечења срчаних болести, што је помогло у смањењу смртности међу особама старијим од 60 година - преноси портал "Сајенс алерт".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.