Од обичне кројачице до најбогатије жене Турске: „Краљица јавних кућа“ била је богатија од султана, а онда шок

Г.С.
Foto: Хуријет

Матилда Манукјан је била богата пословна жена поријеклом Јерменка, која је у Турској живјела као бубрег у лоју. Новац је зарадила у јавној кући и то су сви знали

Била је то 1992. година када је у Турској Матилда Манукјан проглашена за најбогатију жену у земљи. Огромно богатство ова кројачица зарадила је ни мање ни више него у - борделу.

Ово је прича о тешком животу самохране мајке Матилде Манукјан.

Нема лаких судбина, али отац Матилде Манукјан је желио управо то за своју ћерку. А он се трудио да учини све да она никада не сазна ни сиромаштво ни тугу. Једина ћерка у породици богатих јерменских аристократа у Истанбулу, од дјетињства, никада јој ништа није ускраћено. Стране играчке, француска одјећа, гувернанте, подучавање језика.

Упркос избијању Првог светског рата и кризи у пословању, Матилдин отац није штедио новца и послао ју је у француску лингвистичку школу, а по завршетку ње купио је сопствени атеље за наслједницу. Кројачка кућа није била само фабрика за шивење, већ елитно мјесто где је клијентима нуђен избор италијанских и француских тканина и додатака, а на услузи су им биле и модисти обучени у Паризу.

Кажу да је ту млада Матилда први пут схватила тајне женске психологије и основе изградње правилног управљања у тиму који се састоји искључиво од дјевојака. Ово јој је било од велике користи у будућности.

 

У међувремену, њен отац јој је нашао достојног мужа и пар је имао богато вјенчање. Али годину и по након што им се родио син, Матилдин муж трагично умире, преноси Курир.

Његова смрт се поклопила са тешким временима за земљу. Османско царство, које је изгубило у Првом свјетском рату, потписало је споразум из Лозане, постало Турска република и поставило курс за тоталну западњаштво. И док се земља тресла од промјена, млада Матилда, која је постала самохрана мајка, тресла се од страха. Како даље живјети? Од чега живјети? И њен отац у то вријеме умире, оставивши у наслијеђе дио неликвидне некретнине, која се у кризи није могла ни издавати ни продавати уз зараду.

Кажу да нема мотивисанијих људи од мајки са малом дјецом. Матилда је, након што је плакала мјесец дана након мужевљеве смрти, замолила свој атеље да јој сашије нову одјећу - за нова времена. Краћа хаљина која јој је покривала глежњеве, са отвореним деколтеом, и свјетлим шалом на раменима: одлучила је да неће дозволити да потоне. Да, њен отац није могао да јој купи стабилну будућност, али јој је оставио знање о пословању које је она намјеравала да примјени.

Једна од зграда њеног оца била је у четврти црвених свјетала. Тамо је била јавна кућа. Власник бордела дуговао је Матилдином оцу велику суму, а пошто није имао новца да плати, нагодио се са Матилдом - даће јој бордел на коришћење.

Друга на њеном мјесту би одбила сумњиви посао, али са жилавим умом наслијеђеним од њеног оца, власница атељеа схватила је какве поправке унутра треба урадити и како да реструктурира рад жена унутар бордела како би дошло до зараде. Матилда је прихватила отплаћени дуг на тако јединствен начин.

„Гдје је велик новац, никог не занимају сузе,“ рекла је тада Матилда.

Да би посао растао и доносио приходе, Матилда је ангажовала стручне људе који су доводили младе жене у борделе, док су старе жене напуштале исти пред пензијом. Причало се да су се иза зидина Матилдиних јавних кућа дешавале различите ствари, али, ма шта причали, посао се сваке године ширио, претварајући се у право царство.

Када је број јавних кућа премашио 37, а њено богатство почело да износи 200 милиона долара, новине су је назвале „краљицом јавних кућа“. Она је 1994. године, дајући интервју једној локалној публикацији, рекла, не без поноса, да „има најздравије, најлепше и најискусније девојке у цијелом Истанбулу“.

Матилда је такође поставила рекорд по висини пореза који се плаћа у државну касу за 8 година. Пет пута је одликована турском спомен медаљом „Златна плакета“: само 1994. Матилда је у државну касу уплатила више од 10 милиона долара пореза.

Такав приход, наравно, нису доносили само бордели. Током свог живота, Матилда је, пратећи упутства свог оца, куповала комерцијалне некретнине широм Турске.

Бивша кројачица посједовала је 40 тржних центара, хотела у Анталији и Аланији, фабрике за производњу пластичних производа, фабрику текстила и читаво острво у Мраморном мору. Бивша кројачица имала је и свој хотел са 200 соба у Немачкој.

А на билансу њене компаније било је 50 канцеларија, исто толико радњи, 220 такси возила, јахта, један ролс-ројс, 4 BMW, 4 мерцедеса и накит вријдни трилионе лира.

Накит је био посебна љубав најбогатије жене у Турској. Једног дана је одлетила у Индију приватним авионом када је сазнала да је тамо на продају ријетки сафир кабошон.

„Дијаманти ми подижу расположење и одлична су дугорочна инвестиција“, резоновала је Матилда, али никада није продала ни један комад накита из своје кутије.

Могла је да носи дијаманте радним даном, објашњавајући да прстен са каменом одлично стоји на њеној руци. Стога је са десне стране иза богате даме увијек био професионални тјелохранитељ: упркос великим количинама новца уложених у добротворне сврхе, Матилду су многи мрзели.

 

Муслимани – због вођења неморалног бизниса, љевичарски радикали – због моћи и богатства, а националисти – због његовог поријекла.

Милиони донирани за изградњу болница и школа нису спасени од кривичних дјела. Оптужена је да је привукла малољетне дјевојке својим прљавим пословима. Али суд никада није донио осуђујућу пресуду.

Можда су дијаманти на њеној руци заслијепили судијине очи. То је упркос чињеници да је на суђењу више од 20 мјесеци свједочило против свемоћне Матилде много дјевојака. Једна од њих, Филиз Каргал, признала је да ју је породица продала Матилди када је имала само 12 година.

Према њеним ријечима, девојке су радиле скоро даноноћно, са паузом само за ручак. Осим тога, храну је требало куповати само у трпезарији у власништву домаћице, увек по надуваним цијенама. Уз то, дјевојкама су касниле плате, средства за хигијену и контрацептивна средства су се продавали по превисоким цијенама, а исплату социјалних давања није требало ни помињати.

Након што је „краљица бордела“ још једном ослобођена, у њеном аутомобилу је одјекнула експлозија. Осамдесетогодишња жртва је одмах послата на операциони сто, али Матилда је остала без ноге. Погинули су њен чувар и возач.

Матилда је морала да се подвргне двема операцијама у Швајцарској и да јој се угради протезу, али је послије инцидента живела још 6 година.

Најбогатија жена у Турској преминула је 17. фебруара 2001. године, а њен једини наслједник био је син Кероб Чилингир, који је одрастао у САД. Такође је наслиједио огромну вилу у Сишлију, коју је његова мајка назвала „М&М музеј“. Овде су чуване све Манукианове награде и сертификати окачени на зидовима. За сујетну „краљицу бордела“ било је важно јавно признање њених заслуга.

2006. године снимљена је серија о животу Матилде Манукјан. Улогу „краљице бордела“ играла је глумица Аху Тугба. Да би се навикла на улогу, девојка је отишла у истанбулску четврт црвених свјетла, где је разговарала са сексуалним радницима који су познавали легендарног милионера. После једне од прича - 65-годишња жена коју су цио живот тукли, беба јој је одузета и продата у ропство, глумица је постала хистерична. Серија је на крају снимљена, али никада није стигла на екран.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана