Од креде до GPS-а
Од Костарике до Египта, дјеца сваког јутра устају, пакују књиге и одлазе у школу. Ђачке муке, ипак, нису свуда исте.
Јер док се у неким крајевима свијета часови похађају у импровизованим учионицама, у другима их прекидају ратни напади или сукоби нарко-картела, а у трећима ђаци знање стичу у новим учионицама опремљеним најмодернијом технологијом.
У неким земљама школе су толико сиромашне да је тешко повјеровати да тамошњи ђаци било шта науче.
Ђаци у Малију умјесто у свеске, кредом пишу на таблама, а већину столица и клупа отели су им исламисти након што су исламистичке мете у фебруару бомбардоване од стране Француза. Напади исламских терориста у Малију постали су уобичајени, па тако ни најмлађи нису поштеђени.
У Јужном Судану већина школа су импровизоване учионице, а многе од њих постоје захваљујући спонзорству невладиних организација. Усљед недостатка простора и мањка инфраструктуре настава се одржава и на отвореном.
Слична ситуација је и у Авганистану гдје је образовни систем потпуно разорен посљедњих деценија због совјетске инвазије седамдесетих година, грађанског рата деведесетих и талибанске владавине. Школе на отвореном ни тамо нису никаква ријеткост.
С дуге стране, школски систем је у Кини посљедњих година толико узнапредовао да је сваки ученик у Пекингу добио мобилни телефон са ГПС локатором, чиме је ријешен горући проблем нестанка дјеце.
Модерне учионице и савремена опрема типичне су и за Француску, као и за Финску, чији се школски систем сматра најбољим на свијету.
У појединим земљама велики друштвени проблеми оптерећују и ђаке у школама, гдје се њиховом рјешавању или ублажавању посвећује велика пажња.
Тако на примјер на часовима физичког васпитања у Индији дјевојчице вјежбају самоодбрану са инструкторима. То је честа пракса у овој земљи из које често стижу извјештаји о групним силовањима.
Израелске школе су као стандардну процедуру увеле вјежбе за случај бомбардовања или ракетног напада. Ове вјежбе имају за циљ да дјецу припреме за потенцијалну опасност од напада Газе, Либана, Сирије и Ирана.
Јапан
У Јапану основна школа траје шест година односно од шесте до дванесте године живота и представља дио обавезног образовања. Постоје јавне и приватне основне школе. Образовање у јавним основним школама је бесплатно, а родитељи морају да дјеци обезбиједе униформу, сет за математику и калиграфски сет. Ред, рад и дисциплина - тако се у најкраћем може описати јапански школски систем.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
