Од астрофизичара до часне сестре

Suddeutschezeitung.de, Борис Ђурић
Од астрофизичара до часне сестре

Дан сестре Лидије испуњен је радом и молитвама и почиње око пет часова ујутро, а завршава у девет навече.

Ова часна сестра већ 11 година живи у манастиру Свети крст, смјештеном у близини баварског града Регензбурга. Током овог периода ријетко је напуштала зграду која је направљена прије скоро 800 година. Дошла је у манастир јер је једноставно осјећала да је била позвана за позив часне сестре. Данас нема пуно Нијемаца који се опредјељују за црквени позив и само половина вјерује у Бога, док мање од 20 одсто иде у цркву. Али многи воле авантуру, што је показао недавни позив за живот на Марсу, који је привукао више од 200.000 Нијемаца.

Код сестре Лидије овај пут је био обрнут - она се од авантуре окренула према мирном животу у манастиру.

- У спољном свијету сам имала каријеру коју многи сматрају узбудљивом и испуњавајућом - објашњава часна сестра.

Она је радила као астрофизичар и била позната у свијету по свом истраживачком раду. Три године је провела на престижном Универзитету Кембриџ као и америчкој NASA, да би касније прешла у европску свемирску агенцију ECA у Мадриду. Бавила се проучавањем како звијезде утичу једна на другу, користила је неку од најнапреднијих технолошких опрема и путовала по читавом свијету. Ипак, она се одрекла свега тога и одлучила се за живот у манастиру, за који вјерује да нуди више слободе и могућности за дубљи поглед у науку.

Лидија је рођена 1956. године као Констанца Доус у граду Брауншвајг у породици оца глумца и мајке костимографа. Њени родитељи нису били религиозни, али су је били послали у међународну еванђелистичку школу гдје учитеље није озбиљно схватала. Они су причали о љубави према комшијама, правди, хришћанским вриједностима, али тадашњи начин живота једноставно се није обазирао на ове вриједности. Највише јој се свидјела физика, због учитеља "који је био објективан и добар према свима". Тада је схватила да жели да студира физику. Након завршене средње школе напушта црквену школу и у Минхену се уписује на државни универзитет, гдје почиње да студира физику. Ово се дешавало током хладног рата и иако се није бавила политиком, знала је да не жели да ради у војсци или државним институцијама и зато се одлучила за специјализацију релативно бенигне астрофизике. Док је завршавала докторат путовала је неколико пута у иностранство и обећавајућа каријера је почела попримати одређени облик. Констанцу нису толико интересовала љепота галаксија и звјездана прашина или бесконачност свемира. Она је жељела да разумије и зна од чега су направљене звијезде, зашто сјаје на небу и како се стварају и умру.

- Као и свака друга особа тако сам и ја у ствари тражила смисао живота - каже сестра Лидија.

Такође се била окренула ка психологији и будизму и иако су јој били интересантни, нису успјели да задовоље њену жељу за траженим одговорима. Њена потрага за животним позивом је завршена неочекивано, када се у Кембриџу повезала са старим пријатељем из универзитетских дана. Он је био изузетан научник и већ дуго је практиковао хришћанство.

- То је била комбинација која се није уклапала у моју визију ствари - каже она.

Ипак како је проводила доста времена са њим он јој је одговарао на питања о религији на интелигентан начин, а не у виду стандардних питања о "паклу и рају". Све то је код ње изазвало пажњу да можда у хришћанству лежи прави одговор на питање о смислу живота. 1995. године постала је начелник њемачке опсерваторије Сонеберг и након три година рада, када је напунила 47 година, коначно се одлучила за свој животни позив. Храбро је прихватила посљедице своје одлуке да напусти посао, отказала је осигурање и поклонила је све што је имала. Ипак оставила је пола својих књига које је са собом, у 80 картона, донијела у манастир. Њен отац није био одушевљен овим потезом, али се временом помирио са тим, "јер је била срећна у манастиру". Одлука није изненадила њену мајку, мада не може ни до дана данас да схвати шта њену кћерку привлачи вјери.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана