Нова гљивична инфекција глобална пријетња по јавно здравље

Танјуг
Нова гљивична инфекција глобална пријетња по јавно здравље

СИЈЕТЛ - Нова гљивична инфекција "candida auris" представља глобалну пријетњу по јавно здравље и може да изазове тешке болести крвотока, ране и респираторне инфекције.

Опасна и ријетка инфекција је први пут у САД идентификована у држави Њујорк 2016. године, а истраживачке лабораторије су касније откриле да је гљива присутна у тој земљи барем од 2013. године, пише АП.

Стопа смртности је процијењена на 30 до 60 одсто, а посебан ризик представља по људе који већ имају озбиљне здравствене проблеме.

Прошле године, највише случајева је пронађено у Невади и Калифорнији, али гљивична инфекција је идентификована код пацијената у 29 савезних држава.

Једна од теорија за изненадну експлозију ове гљивичне инфекције оптужује климатске промјене.

Људи и други сисари имају топлију телесну температуру него што то већина гљивичних инфекција може да толерише, тако да су историјски били заштићени од већине инфекције.

Међутим, растуће температуре могу да омогуће гљивицама да развију толеранцију на топлије средине, што временом може да доведе до тога да људи изгубе отпорност.

Неки истраживачки сматрају да се то већ дешава са инфекцијом "candida auris".

Патоген се спонтано појавио прије 14 година на три континента, и то у државама Венецуели, Индији и Јужној Африци.

Стручњак за гљивичне болести Артуро Казадевал, микробиолог, имунолог и професор на Универзитету Џонс Хопкинс, рекао је да је ово збуњујуће, јер су климе на овим мјестима прилично различите.

-Имамо огромну заштиту од гљивица због наше тјелесне температуре. Међутим, ако свијет постане топлији и гљивице почну да се прилагођавају вишим температурама, неке ће достићи оно што ја зовем температурна баријера - рекао је Казадевал.

У САД је прошле године било 2.377 потврђених клиничких случајева, што је повећање од преко 1.200 одсто од 2017. године, али "candida auris" постаје глобални проблем.

У Европи је прошлогодишње истраживање показало да се број случајева скоро удвостручио између 2020. и 2021. године.

Стручњаци напомињу да, иако су скрининг и надзор инфекције побољшани, број случајева који вртоглаво расте одражава истински пораст.

Луис Остроцки, професор Медицинске школе на "UTHealth" Хјустон, сматра да је "candida auris" нека врста сценарија из ноћне море.

- Потенцијално је отпорна на више лијекова, а има способност да се веома ефикасно шири у здравственим установама. Никада нисмо имали овакав патоген када је ријеч о гљивичним инфекцијама - рекао је он.

Могуће је да је гљивица увек била међу микроорганизмима који живе у људском тијелу, али пошто није изазивала инфекцију, нико је није истраживао све док недавно није почела да доводи до здравствених проблема.

Стручњаци упозоравају да та гљивица представља озбиљну пријетњу по људско здравље, као и да су најизложенији ризику имунокомпромитовани пацијенти у болницама, али и људи у старачким домовима.

"Candida auris"није само изазовна само за лијечење, већ ју је тешко и дијагностиковати, а многи клиничари и даље нису свесни да постоји, наводи АП.

Симптоми инфекције овисе о захваћеном дијелу тијела, а можда и нису уочљиви јер болесници најчешће имају већ друге дијагнозе. Уопштено, упозоравајући знакови могу бити гној на мјесту ране и повишена температура. Због варијације симптома, за коначну потврду потребан је лабораторијски тест.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана