Њемачко-француско пријатељство и на тањиру

Тања Милаковић
Њемачко-француско пријатељство и на тањиру

Јелисејски споразум о пријатељству Француске и Њемачке потписан је 22. јануара 1963. године, а међу грађанима вјековних непријатеља у протеклих пола вијека развило се изузетно поштовање и пријатељство.

Тешко је и набројати у колико су се ратова Нијемци и Французи борили једни против других. Државни споразуми које потписују предсједници неких држава о “пријатељству и сарадњи” често остану мртво слово на папиру послије вјековног непријатељства и неповјерљивости.

Међутим, Јелисејски споразум који су потписали француски предсједник Шарл де Гол и њемачки канцелар Конрад Аденауер заиста је утицао на пријатељство и поштовање између читава два народа у центру Европе.

И док можда неког може изненадити колико има Нијемаца који ће и данас признати како никад није било, нити ће бити бољег аутомобила него што је био “Ситроенов” ДС (“жаба”), у једном подручју су Нијемци одувијек морали признати да увелико заостају за Француском - у кулинарству.

Али и ту се у протеклих пола вијека много тога промијенило,  између осталог, захваљујући и паровима као што су Винсент и Лилиан Масоније.

Средином осамдесетих млади брачни пар одлучио је да отвори ресторан, и то у Њемачкој. Избор је пао на Келн, и то не у посебно атрактивној Крефелдер Штрасе.

Између турске туристичке организације и (пропалог) ресторана грчке кухиње у међувремену се створио храм врхунске француске кухиње у којем је готово немогуће добити слободан сто, преноси “Дојче веле”.

Винсент Масоније не жели више ни да слуша о “гастрономској некултури” Нијемаца и тврди да су најгори гости које има Французи. Жали се да се управо његови земљаци размећу том “културом”, али ће истовремено починити читав низ неопростивих гријеха - оставиће прибор за јело прекрижен на тањиру, примиће чашу одозго, а скоро никад неће користити салвету.

Ипак, и његов главни кувар је Француз, Ерик Менкон. И он је дошао у Келн као младић и због његове тадашње дуге косе цариници на граници су га претресли скоро до голе коже тражећи дрогу. Поготово кад су из његових докумената видјели да је рођен у Мароку. Не само због тог неугодног искуства с полицијом, Менкон је дошао у Њемачку с одлуком да ту остане највише годину.

То је било прије више од 25 година и Менкон је још у Келну, једино што у међувремену уопште више нема косе. Заједно с “Патроном” Масонијеом чини двојац који изгледа како не могу један без другог.

- Има двије врсте љубави. Једна је емоционална, као што је имам према својој жени. И онда има љубав према занимању, а она ме повезује с Ериком - рекао је Масоније.

Љубав газде према свом шефу кухиње лако се може разумјети ако се проба његова најновија креација - телећа бризла у сирупу од јасмина с вргањима и зачинским биљем у препрженом дим-сум тијесту. Шеф је своју креацију још окрунио и пјеном од листова буцоа, биљке која расте на југу Африке.

Менкон никад није зажалио што је дошао у Њемачку, иако се жали што у Келну ипак не може набавити све што замисли у својим креацијама. То се посебно односи на свјежу рибу и плодове мора јер је он своје школовање за кувара провео на средоземним подручјима Француске, у Ници, у Прованси и у Марсељу.

Ни његов газда више не помишља да напусти своју нову домовину и већ старе пријатеље и госте који редовно долазе у његов ресторан. Некад се говорило како “Нијемци једу да би могли радити, а Французи раде да би могли јести”.

У међувремену, разлика између два народа је све мања, иако Винсент Масоније још осјећа разлику између Француске и Њемачке. Нијемце сматра још превише озбиљним и строгим и мисли да би им добро дошло мало више опуштености.

Али и то долази с временом, као што ће требати времена и Нијемцима да науче да поштују куваре и гостионичаре.

- Ко овдје каже да је власник ресторана, одмах се види да се уопште не убраја у друштво, него да је на најнижој полици. Једини изузетак је да сте неки од оних идиота који се на телевизији претварају да кувају нешто што нико жив не може скувати код куће - каже Масоније.

Оланд и Меркел

Француски предсједник Франсоа Оланд поводом пола вијека од потписивања Јелисејског уговора ове седмице је у француској амбасади у Берлину примио Ангелу Меркел.

Оланд је с Меркеловом и око 200 њемачко-француских ђака и студената разговарао, а у дворцу Белви примио га је и њемачки предсједник Јоахим Гаук.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана