Њемачке диригентске палице освајају свијет

Тања Милаковић
Њемачке диригентске палице освајају свијет

МИНХЕН - Осим музике, заједничко Зубину Мехти и Даниелу Баренбојму је и то да оба позната диригента користе диригентске палице произведене у саском Маркнојкирхену, гдје мала радионица већ 125 година пише музичку историју.

- За мене је добра она диригентска палица која се једва осјети - тако Симоне Јанг описује свој радни алат. Поменути диригенти интенданти хамбуршке државне опере, страствено се за вријеме изведбе Друге симфоније, зване "Ускрснуће" Густава Малера, спушта у чучањ да би затим поскочила у складу с музиком.

Диригентску палицу ова рођена Аустралијанка при том држи попут флорета. Пробада и пробија њоме ваздух, све како би звуку дала плесну ноту. То је алат који кошта тек неколико евра и потиче из Маркнојкирхена, из једине европске мануфактуре диригентских палица ROHEMA (скраћеница за Роберт Хелингер Маркнојкирхен).

Мала радионица је скривена у брдовитом подручју између Баварске, Тириншке и Чешке. У њој се диже прашина и гласно је, док се дијелови малених машина за производњу окрећу невјероватном брзином. На њима су дрвени штапови, које радници ручно стружу. Компликован посао, поготово кад се штапови, који постају све тањи, почну брзо вртјети.

- Мора се изузетно добро пазити да се танки штапови при производњи не сломе и одлете ти у главу - каже Андреас Хелингер, један од директора тог породичног предузећа. Већ 35 година Хелингер израђује диригентске палице. За израду једне потребно му је седам до осам минута.

Послије стругања штапова израђују се дршке те се уграђују на штапове. Затим се палица лијепи, лакира, а потом се штампа лого предузећа. Послије тога диригентске палице крећу на свој пут до диригената - у Јапан, САД, Кину, Аустралију, и у скоро све европске земље.

Произвођач тих диригентских палица је породично предузеће које траје већ пету генерацију. Од њемачког царства па до ДДР-а то предузеће је преживјело све политичке буре.

Мануфактуру је 1888. основао Роберт Едуард Хелингер. Саски град Маркнојкирхен је већ тада било мјесто музичке продукције: постојали су многи музички ансамбли у околини, тако да је производња диригентских палица била сама по себи разумљива.

Директор предузећа је и праунук Роберта Едуарда Хелингера, Матиас Хелингер, један веома смирен мајстор. У својим радничким рукама држи једну дугу плишану футролу. У њој: несвакидашња диригентска палица. Драгуљ мануфактуре ROHEMA и једна од првих диригентских палица произведених у Маркнојкирхену. Направљена од црне ебановине, на чијем дну се налази из слонове кости израђен лик Рихарда Вагнера. Доста нефункционална палица, која је, како претпоставља Матиас Хелингер, била тако тешка да је диригент, који би је користио, могао брзо добити упалу мишића. За вријеме њемачког царства је коштала око 210 рајхсмарака, што је тада било право мало богатство.

Данас се међутим једна уобичајена диригентска палица може купити за око пет евра. Модел "Моцарт" се састоји од природног дрвета, нешто је краћи од пола метра и без дршке. Појединачни модели се разликују по ширини и дужини, дршки, као и по материјалу. Палице од природног дрвета, карбона и стакла теже између четири и десет грама. Највећа разлика је у дршкама. Некад су овалне, кугласте или цилиндричне, по избору направљене од ебановине или палисандровине, плута или чак гуме. "Порше" међу палицама је "Маестро". Његова је дршка од ебановине, а опремљен је улошком од алуминијума.

Матиаса Хелингера весели што и познати свјетски диригенти своје палице наручују код њега. Међу њима су позната имена попут Индијца Зубина Мете или шефа берлинске државне опере Даниела Баренбоима.

- Он има наш стандардни модел - открива Хелингер. "Штраус" има промјер од шест милиметара, издужену дршку од плута и посебну укупну дужину: 43 умјесто уобичајених 45 центиметара.

Једна од најнеобичнијих наруxби у историји предузећа дошла је из САД. Један амерички софтверски концерн је наручио велики број диригентских палица намијењених као поклон менаxменту. Ту је требало уистину добро загријати машине. - Био је то добар посао - присјећа се 30-годишњи Маик Хелингер, који је у овом породичном предузећу задужен за маркетинг. Међутим, само од производње диригентских палица предузеће не може преживјети, оне чине тек пет одсто укупног годишњег промета. Највише зараде се оствари производњом и продајом штапова за бубњеве, као и сетовима за бубњеве, односно прибором, те ритмичким инструментима за дјецу.

Посебна жеља

Ипак, диригентске палице су оно због чега је предузеће основано и оне ће увијек имати посебно мјесто у предузећу. Неиспуњена жеља Матиаса Хелингера стога има управо везе с диригентским палицама - а то је да његову мануфактуру једном посјети познати диригент Даниел Баренбоим, за којега је у Маркнојкирхену и израђена посебна палица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана