Нишлија на крову куће гаји више од хиљаду врста кактуса (ФОТО)

Бобан је почео да прикупља биљке након што се прије три деценије одушевио једном врстом брадавичастог кактуса.

-Тада смо држали цвећару и кактуси су нам онда трговачки пролазили кроз руке. Један од њих ме нарочито купио својом лепотом. Реч је о „mammillaria dunjei“, која ми се допала својим изгледом. И онда сам њу одвојио прву и тако је то кренуло - присећа се Бобан.

Ова врста, ендемска за предјеле Мексика, била је прва у његовој башти, а сада се ту налази скоро половина врста кактуса које постоје на свијету.

-У свету постоји 10.000 врста сукулената, од тога четвртина отпада на кактусе. Ми имамо више од хиљаду врста кактуса, од неких имамо само по један примерак, од неких и неколико стотина, тако да је реч о више десетина хиљада биљака - говори Бобан.

До много занимљивих врста дошао је у Чешкој гдје живе, каже, највећи кактусари на свијету. Егзотичне примјерке и даље тражи у иностранству.

-У Србији сам набавио скоро све што је могло да се набави. Сада сам принуђен да идем у иностранство да бих дошао до нових примерака и с времена на време посетим неку изложбу. Ишао сам у Мађарску и Чешку неколико пута и отуда доносио најлепше примерке - каже Бобан.

Најврједнији су, објашњава, они примјерци којих више нема у природи, већ само у личним колекцијама.

-Ти кактуси су искорењени у природи из њима знаних разлога. Наравно, неки су се добро адаптирали на ове промене у клими, а неки су, ето, подлегли - говори Бобан.

У саксији на његовом крову расте још један кактус који је пред изумирањем - домаћег назива старчева глава или старчева брада.

-Он расте у једној долини у Мексику, зове се Долина стараца. Само га тамо има и нигде више -, каже кактусар.

Без обзира на то што се заливају ријетко, и по једном у десетак дана љети, тај посао тражи много посвећености.

-Када човек има много биљака, то прилично дуго траје. Треба ми неких десет сати да све залијем - говори Бобан.

Захтјевно је и произвести нове биљке.

-Као и свака биљка, могу да се произведу од семена, али и вегетативним путем, да се пелцер одвоји. Нажалост, не пуштају сви пелцере, него ти који не пуштају пелцере морају од семена да се произведу, с тим што то прилично споро иде. Да би од семена, које је као зрно мака, порасла нека величина кликера, треба скоро три године - објашњава Бобан.

Од овог хобија неће још дуго одустати.

-Није као неки други хоби у ком, када човек набави нешто, то остане исто за све године, већ сваког месеца може да се приимети нека разлика. А, наравно, сваке године она је драстична. Примећује се прираст нових бодљи, кактуси повећавају масу и тако даље - каже Бобан.

Додаје да изглед биљке зависи од оног ко је чува, па је зато за њега сваки кактус једно мало умјетничко дело.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.