Неонацисти у академским круговима

Њемачка студентска братства су се упустила у огорчену борбу око дефинисања својих програма. У средишту борбе су два "брата".

Пребацују им се озбиљне ствари: један њихов члан оптужује их да су у бројним студентским братствима (Burschenschaften) у Њемачкој посљедњих деценија коријене пустили представници екстремне деснице.

У неке од традиционалних студентских удружења неонацисти су се успјели у потпуности инфилтрирати. Кристијан Јоаким Бекер је зато основао Иницијативу чланова студентских братстава против неонацизма, која на својој интернет страници QuoVadisBluxe разоткрива све методе изопачености екстремне деснице.

Као један од примјера истакнут је Норберт Вајднер. Он је теолога и припадника њемачког отпора Дитриха Бонхофера ког су погубили нацисти, обиљежио као издајника домовине, а пресуду којом су га осудили назвао правно оправданом.

Вајднер је тренутно главни уредник новина једног студентског братства и уједно један од најутицајнијих и најбоље плаћених у највећој кровној организацији, Њемачком студентском братству.

Вајднерова прошлост је у складу са његовим убјеђењима. Раније је био активан у екстремној десничарској организацији за омладину "Викинг-Југенд" а послије тога је постао један од челника у Слободарској њемачкој радничкој странци.

Кад је 1995. та нацистичка странка забрањена, Вајднер је накратко нестао са сцене, да би се убрзо поново појавио у једном студентском братству из Бона. Истом братству припада и Бекер. Отуда се њих двојица и познају.

Али Бекер не жели да се ова свађа сведе на личне анимозитете. Напротив, он сматра да проблем екстремне деснице сеже даље од студентских братстава.

- Желимо да се расправља о екстремној десници у академским круговима. Да се савезна политика и њени представници тиме баве. Стање је озбиљно. Академски образовани неонацисти пишу и смишљају пароле - други потом бацају Молотовљеве коктеле - каже Бекер.

Оптужбе да студентска братства служе окупљању екстремних десничара нису ништа ново. Коријени ових студентских друштава сежу у 19. вијек. Тада су оснивана прве студентска братства, у којима је у то доба владао снажан осјећај регионалног припадништва, чему свједоче и тадашња њихова латинска имена попут Алеманија, Франконија или Ренанија.

Студентска су братства тада пропагирала њемачко јединство, слободу и демократију и истицала касније националне њемачке боје црну, црвену и златну. Послије оснивања Њемачког царства 1871. дио њих се окренуо конзервативизму и реакционарним идејама.

Све до данас студентска братства су у својим јавним наступима наставила да његују застарјеле традиције које уздижу све што је њемачко. У то спада ношење старомодних капа баш као и тарка у бојама појединих братстава. Велике заставе украшавају фасаде њихових углавном скупо уређених и у бољим дијеловима града смјештених сједишта.

Од младих се студената за узврат не очекује само вјерност до краја живота, већ и да чувају традицију. У неким, ријетким додуше, студентским братствима још се и данас практикује такозвана мензура. Ради се о мачевалачком ритуалу, при чему противници једни другима наносе повреде, а ожиљци се послије читавог живота носе с поносом.

Стога не чуди да ова братства данас имају проблема с чланством. То су, тврде критичари, искористили неонацисти, да би се ту угнијездили. Од 10.000 активних чланова братства, 1.500 су екстремни десничари, процјењује Бекер.

Стара господа

У финансирању ових братстава помажу "алте Херрен", односно стара господа. То су бивши студенти који свом братству остају вјерни до смрти. Тако се у тим зградама могу повољно унајмити студентске собе.

Приредио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.