Необична заједница у Дамбовици – живе у Румунији, изјашњавају се као Срби, а поријеклом су из Бугарске
БАЛЕНИ - На српске заједнице може се наићи свуда у сусједству Србије, па тако и у дијеловима Румуније близу границе. Једну врло специфичну ћете срести и уколико продужите даље, кроз Трансилванију, до округа Дамбовица и општине Балени. Два дијела сеоског подручја са око осам и по хиљада становника дијеле назив области, али уз додатак „српски“ и „румунски“.
Ту су се још прије четири вијека доселиле породице са подручја данашње Сјеверне Македоније. Себе одређују као Србе, а српским називају и језик који говоре код куће, заправо мјешавину неколико балканских говора. Осим поријекла којим се поносе, карактерише и то што су општину успјели да подигну на ноге, прије свега захваљујући доступности фондова Европске уније, преноси Радио Београд 1.
На попису се изјашњавају као Срби, према неким подацима заправо су бугарског поријекла, а кажу да ван Румуније најлакше могу да се споразумијевају са Македонцима. Локални званичник Баленија Георг Флора не сумња у своје поријекло.
-Наша локална заједница састављена је из два дела, румунског и српског. Око половине становника места су Срби. Они су се овде доселили у 17. веку. Од тих времена ово је постао пољопривредни крај. У школи се не учи језик, углавном га деца говоре код куће. Ипак, имамо своју цркву и своје свештенике -каже Георг Флора.
Раду Лазар каже да је приликом путовања Балканом схватио да његов матерњи језик личи на тамошње, али да је потпуно специфичан. Поријекло му, како истиче, није најважнија ствар, иако поштује традицију.
-Не могу са сигурношћу да тврдим одакле су моји преци. Од неких чујем да смо свакако Срби, да смо дошли из (Сјеверне) Македоније. Неки кажу да смо Бугари. Често је питање и око језика, па ме питају шта говориш, румунски или српски. Али немам проблем да кажем да сам Србин -каже Раду Лазар.
Лазар је у традиционално пољопривредном крају отворио фабрику за производњу намјештаја и опреме за лабораторије и школе. Послије рада на другим мјестима, вратио се у родно село и сматра да је то био добар потез.
-Постигли смо велики успех. Нема много фабрика које се тиме баве, пронашли смо нишу у којој нема много конкуренције, радимо квалитетно и можемо да извозимо своје производе. Покрећем и производњу воћа, вина и ракије. Посао сам дао својим пријатељима из детињства и њиховој деци. Мислим да је то што могу да остану и раде у Баленију јако важно - објашњава Лазар.
Главни производ села и цијеле Дамбовице је поврће, које покрива око седам одсто тржишта Румуније. Под најмодеренијим стакленицима и пластеницима у Баленију је више од 800 хектара.
Георг Флора каже да је пољопривреда у том крају увијек била развијена, али да новог напретка не би било без новца из фондова Европске уније.
-Када нам је дошао први новац 2012. године почели смо много брже да се развијамо, а наша предност је што смо већ знали како да радимо. Имамо и сопствено удружење које заједнички пласира производе великим добављачима. Ипак, последњих година трошкови су значајно порасли и без помоћи Европе не бисмо могли да успемо - каже Георг Флора.
Званичници Баленија најављују да ће свакако кроз европске фондове покушати да додатно модернизују своје село у свим областима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
