Најздравији народ свијета: Немају ни један случај рака

GS
Foto: X.com

Стари народ Хунза смјештен на самој граници Пакистана и Индије, а познат је по томе што њихов животни вијек траје 110-120 година. Зато се њихова отаџбина назива "оаза младости". Скоро никада нису болесни, а захваљујући генима увијек изгледају младолико.

Они су прави примјер да готово идеалан начин живота заиста постоји. Купају се у леденој води, чак и на температури од 15 степени испод нуле, а постоје и случајеви да са 65 година рађају дјецу.

Љети једу сирово воће и поврће, а током зиме конзумирају сухе марелице, проклијале житарице и овчји сир. Постоји период када Хунзи ништа не једу, а он је познат као "гладно прољеће". Назив је добио по томе што је воће тада још увијек незрело, и тада пију искључиво сок од сухих марелица. Период траје од два до четири мјесеца, и сматрају га круцијалним за своје здравље и начин живота.

Протеине уносе у најмањим количинама, а дневно унесу у просјеку 1933 калорија, од којих је 50г протеина, 36г масти и 365г угљикохидрата.

Из искуства многих странаца придошлица, који су се преселили у долину ријеке Хунзе, закључили су да је главни фактор дуговјечног живота здрава исхрана.

Шкотски љекар Мак Харисон је, по повратку у Енглеску, извео експеримент на великом броју животиња. Једна група се хранила нормалном храном лондонске радничке породице, која је подразумијевала бијели хљеб, харинге, прерађени шећер, конзервирану храну и кухано поврће. Као резултат такве исхране, код животиња су се појавиле различите људске болести. Друга група животиња се хранила храном Хунза и остала је савршено здрава.

Књига "Хунза - људи који не знају за болест", аутора Р. Бирчер, истиче основне карактеристике њихове исхране, тврдећи да су оне кључне за здрав живот:

То су вегетаријански начин исхране; велика количина сирових намирница; доминирају воће и поврће; природни производи; без икакве хемије; намирнице које се спремају тако што се чувају сви њени биолошки вриједни материјали; алкохол и слаткиши се не конзумирају; поштује се редован период гладовања.

На међународном конгресу о канцерогеним обољењима у Паризу, на љето 1977. године, стручњаци су објавили како се потпуно одсуство рака јавља само код народа Хунза.

За њих је препјешачити двадесетак километара дневно исто што и за нас прошетати око куће. Припадницима народа Хунза је пењање уз планину као одлазак у продавницу, а спуштају се срећни и весели, преносе "24Сата".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана