Највећи шведски серијски убица није мрава згазио - признао туђе злочине да би испао важан
Током деведесетих година човјек који је себе називао Томас Квик, а чије право име је Стуре Бергвал, признао је више од 30 неријешених убистава, а осуђен је за осам. Годинама је био познат као "највећи шведски серијски убица". Сада се, међутим, испоставља да Бергвал никога није убио, већ да је лажно признавао да је починио најтеже злочине како би био примјећен, важан и славан.
Стуре Бергвал, данас 62-годишњак, већ 20 година борави у психијатријској болници највишег степена обезбјеђења у близини Стокхолма.
Називан је "шведским Ханибалом Лектором", а његово лице с наочарима могло се видјети у свим новинама и на ТВ екранима.
За његов случај се 2008. године заинтересовао и Ханес Рестам, један од најугледнијих шведских сниматеља документарних филмова, који је своја сазнања касније објавио у књизи: "Томас Квик: прозводња серијског убице".
Посјетио је Бергвала на клиници, прочешљао 50.000 страница судске документације и, на сопствено запрепашћење, закључио да за пресуде изречене Бергвалу не постоји ни један једини доказ.
Нема трагова ДНК. Нема оружја којим је убиство извршено. Нема свједока. Тијела жртава нису нађена тамо гдје је Бергвал тврдио да их је закопао или сакрио.
Осим тога, у убиствима која је признао нема модела, типичног за све серијске убице. "Убијао" је мушкарце, жене и дјецу, у селу и у граду, у Норвешкој и Шведској, "силовао" их је, "касапио" и "јео" - другим ријечима, измишљао је без граница.
Слиједећи трагове, Рестам је установио да је Бергвал, на основу података које је током саслушања и терапијских сеанси добијао од полицајаца и психијатара, успијевао да смисли колико-толико смисаона признања.
Желео је да буде попут најкрволочнијих злочинаца
Због чега би неко признао најгнусније злочине које није починио, а који за собом повлаче тешку казну? Истражујући, Рестам је нашао одговор и на то питање.
У менталној установи, окружен преступницима и криминалцима разних врста, психички нестаблини, али интелигентни Бергвал је уочио да највећу пажњу и "углед" уживају управо они чији су преступи најтежи.
У међувремену, Бергвал је у поновљеним суђењима ослобођен за пет од осам убистава за која је осуђен. Ревизија преосталих процеса тек предстоји, као и тражење одговора на питање: шта је са правим кривцима за ова злодјела?
- Најгоре је што су и даље на слободи убице које никада нису приведене правди - каже Џени Кистим, која је заједно са Рестамом истраживала овај случај.
********
Гри Стровик (23), убијена 1985. у Ослу. Квик је осуђен само на основу признања, иако срерма пронађена у њеном тијелу није одговарала његовој ДНК. Оптужебе су одбачене у септембру ове године.
********
Чарлс Зелмановиц (15), нестао из града Питео, на сјеверу Шведске, 1976. Посмртни остаци пронађени 1993. Квик је осуђен 1994, на основу признања, без форензичких доказа.
*********
Трине Јенсен (17) Нађена мртва недалеко од Осла, 1981. Квик је осуђен 2000. Оптужбе одбачене у септембру ове године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
