Најважније ствари које су се десиле у области климатских промjена у 2021. години

Црвени аларм за човјечанство

У понедјељак 9. августа Међувладин панел за климатске промјене ИПЦЦ објавио је први дио свог Шестог извјештаја о климатским промјенама који је представио посљедња научна сазнања о промјенама које се дешавају у клими наше планете. У њему пише да "не постоји никаква сумња да је људски утицај загријао атмосферу, океане и земљиште".
Налази из Извјештаја пунили су насловнице водећих свјетских медија током више недјеља, а најгласније је одјекнула порука генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереша да посљедњи извјештај ИПЦЦ-а представља "црвени аларм за човјечанство".

Екстремни топлотни таласи, поплаве и пожари били су главне вијести током љета

Ову годину су без сумње обиљежили бројни временски екстреми. Крајем јуна невјероватно снажан топлотни талас захватио је сјеверозапад сјеверноамеричког континента. У Канади је рекорд за највишу температуру икада обаран три дана за редом, да би 29. јуна у мјесту Литон жива у термометру достигла невјероватних 49,6 °Ц. Након изузетно високих температура услиједили су и шумски пожари који су нажалост у потпуности уништили ово мјесташце које је имало око 150 сталних становника. Накнадно истраживање показало је да овај топлотни талас практично не би био могућ да човјек није загријао планету.

Само неколико недјеља након овог догађаја Њемачку су погодиле незапамћене поплаве које су усмртиле преко 190 људи и изазвале несагледиву економску штету. Изузетно снажне падавине забиљежене су у шриом Западне Европе, а на појединим локацијама је у само два дана пала количина кише која обично падне током два месеца.
И када се чинило да са становишта климатских промјена љето у Европи не може бити горе, крајем јула и почетком августа, након периода веома топлог времена, услиједила је ватрена стихија. Рекордни пожари захватили су Турску и Грчку.

Сезона пожара у Турској проглашена је најгором у историји, док су у нашој јавности највише пажње изазвала свједочења туриста који су се нашли на лицу мјеста. Апокалиптичне слике из Турске пратили су и страшни снимци из Грчке у којој је острво Евија најгоре настрадало изгубивши око трећину површине под шумом.

Да ли има климатске правде?

И док сте за претходне догађаје сигурно чули, да ли вам је познато да Источну Африку тренутно погађа једна од најснажнијих суша у историји? Ово је посебно проблематично пошто је кишни период који доноси падавине у овај дио свијета „омануо” другу годину за редом. Уколико киша коначно не стигне у марту 2022. становници Етиопије, Кеније и Сомалије биће у практично безизлазној ситуацији.
Непосредно прије него што су Немачку погодиле разорне поплаве, Мароко се топио у још једном снажном топлотном таласу. Чак 6 мерних станица у овој афричкој држави је 10. јула забиљежило највише температуре икада, а најтоплије је било у граду под именом Сиди Слимане гдје је измјерено 49,6 °Ц.
Крајем године Филипине је погодио супер тајфун под именом Раи који је према коначним проценама објављеним прије неколико дана однио готово 400 живота и огроман број људи оставио без дома.
Климатске промјене не погађају све људе и државе подједнако, најугроженији су најсиромашнији и најмање развијени који су по правилу и најмање допринијели глобалном загријвању. Посебан проблем представља и чињеница да је праћење података у овим државама на много нижем нивоу, тако да за многе екстремне ситуације ни не знамо. Истовремено водећи свјетски медији катастрофама у мање развијеним дијеловима свијета посвете тек по неки редак, док се о топлотним таласима и пожарима у Европи и САД извјештава и по више недјеља.

Успешан Климатски самит у Глазгову? Мишљења су подијељена

Са годину дана закашњења у Глазгову је одржана 26. Конференција Уједињених нација о климатским промјенама. Током прве две недјеље новембра јавности је представљен велики број иницијатива и договора који обухватају различите теме од заустављања дефорестације, преко смањења емисија метана, па све до напуштања угља до 2040. године.

У завршној декларацији такође су први пут експлицитно поменута фосилна горива и представљен циљ о фазном смањењу употребе угља што представља напредак у односу на претходне године.
Посљедњи извјештај организације Климате Акцион Тракер показује да би се, под условом да се испуне сва обећања о борби против климатских промјена, планета до 2100. загријала за 1,8 °Ц.

Међутим треба имати у виду да и поред амбициозних дугорочних планова за смањивање емисија у великом броју држава још увијек нису донијете адекватне мјере које би се спровеле у наредних пет до десет година.
Иако је Глазгов био корак у добром правцу и већином испунио очекивања експерата (која нису била превелика, с обзиром на то да су многи важни договори направљени прије самог самита), недовољно напретка је постигнуто на питањима финансијске подршке најмање развијеним државама свијета и надокнаде штете од климатских катастрофа.
То додатно потцртава колико је питање неправде неотуђиви део свих разговора о климатским променама.

Вруће љето у Србији и помаци на пољу енергетске транзиције

Овог љета у Србији је забиљежено неколико узастопних топлотних таласа као и прилично сушни услови. Најснажнији топлотни талас догодио се крајем јуна када су термометри приказивали скоро 40 °Ц, а највиша температура икада у јуну измјерена је на чак 14 мерних станица у земљи.
Иако је љето за нама било пето најтоплије икада у Србији, чини се да су ствари на политичком плану биле врелије.

Добре вијести дошле су почетком пролећа када је у Скупштини усвојен сет закона у области енергетике, међу којима је и Закон о коришћењу обновљивих извора енергије који доноси многе новине и отвара врата за бржу експанзију обновљивих извора у нашој земљи. Поред тога у буџету за 2022. као и Нацрту плана економских реформи за период од 2022. до 2024. године налазе се предлози бројних пројеката за развој електрана које би користиле енергију сунца и ветра.
У мају је обустављена изградња термоелектране на угаљ Колубара Б, а министарка енергетике Зорана Михајловић више пута је у својим изјавама наводила да Србија у обновљивим изворима види будућност свог енергетског система.

Ипак, истовремено из државног врха, конкретно од предсједника државе, могли смо чути и супротне поруке, а све је кулминирало након хаварије у термоелектрани НИкола Тесла након које су блокови А и Б који чине велики део производње струје у нашој земљи испали из система.
Како год тумачили посљедње догађаје једно је ипак јасно: послије више година закашњења енергетска транзиција коначно постаје тема у Србији, а искључиво на нама је одлука да ли ћемо као држава кроз њу проћи на прави начин, или ћемо дозволити да пропустимо воз развоја чисте енергије који је увелико кренуо.

Достизање нето-нултих емисија до средине вијека је сада у моди

Након што је велики број држава прошле најавио достизање нето-нултих емисија до средине 21. вијека тај тренд се наставио и у 2021. Сада слободно можемо рећи да је (барем декларативна) борба против климатских промена апсолутни мејнстрим у међународној политици.
Највећа вијест је свакако најава Индије на ЦОП26 да ће до 2070. бити карбонски неутрална, а поред ње су током године тај циљ себи поставиле и државе које своју привреду у великој мјери заснивају на експлоатацији фосилних горива. Русија, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати свакако нису државе које се сматрају предводницима у борби са климатским промјенама, али све три су ове године представиле своје планове за достизање нето-нултих емисија средином овог вијека.
Конкретне ефекте ових најава у стварности ћемо тек видјети и оне сада не представљају много више од списка лијепих жеља упитне искрености. Међутим, оне ипак представљају јасан сигнал да је на свјетском нивоу дошло до преломне тачке и да је борба против климатских промјена сада стратешко опредјељење свих држава на свијету.

Признања за науку о климатским променама

У прилог тези да је цијелом свијету коначно постало јасно колико су климатске промјене важан изазов иде и чињеница да су овогодишњу Нобелову награду за физику подијелила три научника за своја достигнућа у моделирању климе.
Такође, на листи 100 најутицајнијих особа магазина Тајм нашло се двоје климатолога. Они су ово признање добили за свој рад на спровођењу брзих студија атрибуције које свега неколико недјеља, или чак дана, након неког догађаја могу да утврде колики је утицај климатских промјена на оно што се десило.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.