Најчуванија тајна Авганистана: Присиљене да живе као дјечаци
Иако изгледа као срећан дјечак, који игра фудбал и ужива у дружењу са сестрама седмогодишњи Меран живи у лажи како би своју породицу поштедио срамоте.
Меран је заправо дјевојчица, која као и многе друге живи у лажи због немогућности своје породице да има сина, а жели да створи могућности у друштву у ком су жене иза затворених врата.
Патњу дјевојчица заробљених у тијелу дејчака у својој књиги "The Underground Girls of Kabul" описала је ауторка Џени Нордберг која се нада да скренути свjетску пажњу на овај проблем.
"Ово је универзална прича о угњетавању која ме дубоко погађа. Најгоре је што се о овоме јако мало зна и представља најмистериознији и најзатворенији дио авганистанског друштва и културе", испричала је ауторка књиге.
Вјеровали или не, до 2010. године се није знало за постојање феномена дјевојчица прерушених у дјечаке – bacha posh, како их зову. И сама ауторка књиге је за ово сазнала тек 2009. године када је интервјуисала локалног политичара Азита Рафата. Његове веселе ћеркице су јој тада откриле да је њихов најмлађи брат такође дjевојчица.
"Била сам запањена, нисам знала да ли могу да им вjерујем. Али, то је била истина", присjећа се.
Како јој ова чињеница није дала мира, она је наставила да истражује и дошла до великог броја породица чији су синови заправо ћерке.
"Ове дjевојчице су одгајане као дjечаци из више разлога, а главни је да се у Авганистану сматра да само мушкарци вриједе. У дубоко патријахалном друштву, гдје само мушкарци наслијеђују некретнине и издржавају породице својим радом, породица без сина сматра се слабом, некомплетном, а родитељи изазивају сажаљење", испричала је.
Нажалост, ово је једини начин да се породице са женском дјецом изборе с неправдом која ће им бити нанијета, због чега уопште није необично што дјевојчице "претварају" у дјечаке и тако их представљају свијету.
Мали дјечаци се у пубертету враћају у свој оригинални пол, иако неке дјевојчице пристају на мушки имиџ све до удаје.
"У Авганистану дјечак може слободно да се креће, игра напољу, вози бицикл, буде у друштву старијих мушкараца. Дјевојчицама је ипак мало тога дозвољено. Зато прерушена дјевојчица може имати шири поглед на свијет и веће привилегије, има шансу да иде у школу у областима гдје то није дозвољено"
Ипак, повратак у женски род након година проведених у мушком свијету некада и није тако лак. Тада се мали прозор слободе затвара, а дјевојке почињу да носе мараме и спремају за брак са мушкарцем ког њихови родитељи одаберу.
Управо из тих разлога петнаестогодишња Захра, чија се прича појављује у књизи никада не би жељела да буде жена у Авганистану.
Дјевојчице које се представљају као дјечаци у Авганистану нису јединствен случај. То је нешто са чим су се током историје жене суочавале не би ли оствариле основна људска права, попут права на образовање. Ипак, у 2014. години авганистанске дјевојчице/дјечаци су симптом екстремно дисфункционалног друштва које несумњиво мора да се мијења.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
