На глобалном нивоу само један март је био топлији од овог за нама - и то за свега 0,11 степени Целзијуса
Свијет је доживио други најтоплији март у историји мјерења, саопштила је Служба за климатске промјене Коперникус. Мјесец је био за 0,51 °C топлији у односу на просјек између 1991. и 2020.
Просјечне температурне аномалије су у Европи генерално веће него што су на нивоу читаве планете. Тако је било и током мјесеца за нама. Просјечна температура била је за 0,86 °C виша у поређењу са референтним периодом (1991-2020), али се март ове године није пласирао међу десет најтоплијих у Европи, почев од 1940. Било је за 1,3 °C хладније него током најтоплијег марта до сада, марта 2014.
Како се наводи у саопштењу, у јужној и централној Европи биљежиле су се температуре изнад просјека, док је у сјеверној било обрнуто. У великом дијелу сјеверне Африке, југозападне Русије и Азије било је знатно топлије него иначе, те су измјерене многе рекордно високе температуре.
Слична ситуација била је и на сјевероисторку Сјеверне Америке, Аргентини и комшијским земљама, Аустралији и на обалама Антарктика.
Са друге стране, хладније од уобичајеног времена примјећено је на западу и у централним предјелима Северне Америке.
Али пораст температуре широм свијета није једина осмотрена посљедица климатских промјена у протеклом периоду. Сателитски снимци показују да је обим морског леда на Антарктику био други најнижи у марту откако се води евиденција, пао је за 28% испод просека. То је услиједило након рекордно ниског обима током фебруара.
Арктик је такође у незавидном стању. Морског леда на том подручју било је за 4% мање у односу на просјек за март. Па је мјесец за нама четврти март међу оним са најнижим обимом морског леда на Арктику.
Међу различитим базама података постоји усаглашеност да је доба након 2015. топлије од било ког претходног, као и да је средња глобална температура од касних седамдесетих година прошлог вијека расла за 0,2 °C у току једне деценије.
Планета је у протеклих годину дана, закључно са прошлим мјесецом, била топлија за 1,2 °C него што је то био случај у прединдустријском раздобљу. То значи да би циљ Париског споразума да се глобално загријавање заузда знатно испод 2 °C могао да нам измакне из руку.
Експерти сугеришу да би пораст средње глобалне температуре могао да премаши 1,5 °C између 2030. и средине вијека. Климатске промјене узимају маха и то је већ видљиво на свим географским ширинама. Зарад одрживије сутрашњице неопходно је хитно смањење коришћења фосилних горива и заокрет ка обновљивим изворима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
