Музеј одбачених ствари
У 99. улици, између Прве и Друге авеније Менхетна и само неколико блокова од најскупљих кућа Њујорка, ваздух је испуњен киселим задахом. На том мјесту смјештена је једна од гаража њујоршке "Чистоће" у којој се скупљају велики наранџасти камиони.
Ова зграда од два спрата не представља ништа специјално, чак дјелује помало оронуло, али када се почнете пењати уз металне степенице на други спрат одмах схватите да је овдје нешто другачије, чак помало збуњујуће. На десној страни степеница виси слика са розе цвјетовима на жутој позадини и изгледа као да припада неком пензионерском дому, а не чистоћи. И врло је вјероватно да је некада и припадала некаквом таквом дому. На улазу у прилично велик простор наилази се на портрет намргођеног Винстона Черчила, као и копију слике "Жена са шеширом" познатог сликара Анрија Матиза. У једном ћошку се види фотографија Бруклинског моста, пејзаж рађен у акварелу, прастари трицикли и играчке камиони, као и четири електричне гитаре постављене око постера Мајкла Џексона.
Простор на другом спрату представља својеврстан музеј ствари које су Њујорчани годинама и деценијама одбацивали, а радник "Чистоће" Нелсон Молина пажљиво сакупљао.
Педесетосмогодишњи Молина, који је почео да ради у "Чистоћи" 1981, кренуо је са сакупљањем слика и ситница прије неких 20 година, на линији дуж 96. и 110. улице на којој ради. То је урадио, јер је хтио да освјежи свој радни ормарић у гаражи "Чистоће". Временом његове колеге су почеле да му доносе ствари које су сами нашли. Како је колекција расла тако се почела ширити прича о Молини и његовом хобију па су му и остали чистачи из Њујорка почели доносити ствари. Такође надстојници зграда на Молининој рути сазнали су за његов хоби и одлучили су за њега да остављају вриједне ствари са стране.
Данас је његова колекција нарасла на више од 1.000 "експоната" уређених са великом пажњом па чак и хумором. Иако има доста помоћи, само Молина одлучује шта ће бити приказано и он се једноставно води својим инстинктом у постављању добрих ствари. На питање који му је најдражи примјерак Молина показује на препарираног ракуна смјештеног унутар ружичастог кавеза.
- Уопште нема везе о чему је ријеч све док год је кул и имам мјеста за нову ствар. Највише ствари налазим током љета, јер тада се људи највише селе и одбацују старе ствари. Људи бацају невјероватне ствари. Знао сам наћи старе филмове, нијеме филмове, као и један пројектор на којима се могу гледати - каже Молина.
У музеју се чак може видјети диплома менаџера бизниса издата од стране престижног Универзитета Харвард. Још као дијете сам волио да пребирем по смећу. У породици нас је било шесторо, па тако током Божића нисмо добијали пуно поклона. Зато сам често ишао напоље и проналазио ствари које су људи одбацивали. Налазио сам аутиће, луткице без руку које сам некако поправљао и онда сам то односио мојој браћи и сестрама - каже овај изузетни радник "Чистоће".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
