Мртво море се повлачи, избијају чудни кратери: "Освета природе"
Мртво море, спектакуларно слано језеро између Израела, окупиране Западне обале и Јордана, изгубило је трећину своје површине од 1960. године, а повлачење воде за собом оставља пејзаж попут Месечевог, земљу бијелу од соли избушену кратерима.
У златно доба у прелијепом мјесту Еин Геди посјетиоци су шездесетих година могли да се купају у базенима са загријаном водом, а затим да скоче у Мртво море.
Данас је то прошлост јер депресије могу да се формирају зачас и да постигну дубину већу од десет метара, а умножиле су се посљедњих двадесет година на обалама језера.
Како се вода повлачи, за собом оставља наслаге подземне соли. Када пада киша, слатка вода улази у тло и растапа со па како нема потпоре, земља се урушава и формира кратере.
Град духова
Некада туристичко насеље Еин Геди данас је град духова, изобличен кратерима, у ком су плантаже урмине палме напуштене и милиони шекела уложених у туризам отишли су у вјетар.
Итаи Гавријели, научник с Геолошког института у Израелу, каже да се хиљаде кратера формира са сваке стране Мртвог мора. Ти опасни кратери, но такође "јединствени и чаробни", директна су посљедица исушивања језера од седамдесетих година због девијације ријеке Јордан и све веће експлоатације минерала.
Данас Мртво море прима тек 10 одсто воде у односу на раније раздобље, јер Израел и Јордан имају повећане потребе за питком водом и наводњавањем.
Исушивању Мртвог мора доприноси и глобално загријавање па је на примјер у јулу 2021. у Содоми, југозападно од Мртвог мора, било измјерено 49.9 степени Целзијусових.
Гидон Бромберг, израелски директор невладине организације Еко пис (Ecopeace), објашњава да су ти кратери "освета природе" човеку за "недопустиво понашање".
"Нећемо успијети да вратимо Мртво море у пређашње стање, но желимо да се ниво воде макар стабилизује", каже Бромберг.
Неизбјежно пропадање
Његова организација окупља јорданске, палестинске и израелске научнике и заговара повећање десалинизације Средоземног мора како би се растеретило Галилејско језеро и ријека Јордан, која се улива у Мртво море, те би у том случају доносила више воде.
Екопис жели и да индустрија поднесе свој дио одговорности плаћањем већих пореза.
Јорданско министарство за воду сматра да ријешења треба тражити на међународном нивоу, јер свијет треба више да се упозна с проблемом Мртвог мора.
У јуну је Јордан, једна од држава која има највећи мањак воде, одустала од градње канала који би повезивао Црвено с Мртвим морем, а то је требало да се изведе у сарадњи с Израелом и Палестинцима. Умјесто тог канала јорданске власти одлучиле су да граде фабрику за десалинизацију како би се повећала дистрибуција питке воде.
"Мртвом мору недостаје милијарда метара кубних воде на годину"
Но чак и да је канал био изграђен, он не би могао да спасе језеро, каже Еран Халфи, хидролог са Научног института Арава.
"Мртвом мору недостаје милијарда метара кубних воде на годину, а канал би могао да доведе 200 милиона метара кубних", објашњава Халфи.
Научници сматрају да је повлачење Мртвог мора неизбјежно у слиједећих стотину година и да ће кратери наставити да се шире. Но након тога језеро би могло да се врати у равнотежу јер како се његова површина буде смањивала, вода ће постајати сланија и испаравање воде ће успорити.
Такву будућност, у којој ће "море, данас ампутирано, можда једног дана повратити равнотежу", Алисон Рон из Еин Гедија одбацује и окривљује човјека јер се играо с природом те закључује: "Требало би да се стидимо што смо допустили да се то догоди".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
