Мрачна тајна Америке: Усвајају дјецу, а кад им досаде нуде их у огласима
Тод и Мелиса Пукала из Америке двије године су покушавали да "припитоме" Квиту, тинејџерку коју су усвојили у Либерији, али пошто им је дјевојка упорно задавала главобољу, ријешили су да јој пронађу нови дом и да бригу о њој препусте другом пару. Да би ово урадили, огласили су се на интернет сајту за ре-удомљавање дјеце.
Овакве интернет странице препуне су огласа који потресно подсјећају на огласе за проналажење новог дома кућним љубимцима.
Од 1990. Американци су усвојили 243.000 малишана из других земаља. Али за разлику од родитеља који дјецу усвајају у Сједињеним Државама, одрасли који по дјецу одлазе преко океана немају тренинге и припрему за родитељство, али ни контролу након усвајања дјетета.
Да бисте дијете које сте усвојили дали на старање неком другом, довољно је да оба пара потпишу изјаву о преношењу старатељства у присуству судског нотара, али ни овај законски минимум често се не поштује. Овој дјеци, родитељи који су их усвојили а више не желе да се брину о њима, нови дом често налазе преко Интернета.
Поменута дјевојчица Квита имала је лошу судбину. Само два дана након постављања огласа, породица Пукала је ријешила двогодишњи проблем. Квита је спаковала ствари и са Тодом и Мелисом пошла у нови дом, гдје су је дочекали љубазни и насмијани Никол и Келвин Исон.
Мелиса је била убијеђена да дјевојку о којој је бринула двије године оставља у сигурним рукама. Ипак, Исонови су били сушта супротност подобним родитељима. Пар је прије Квите неколико пута ре- удомљавао дјецу са интернета, обоје су били оптужени за сексуално злостављање дјеце коју су чували, а Никол има и двоје биолошке дјеце коју јој је социјална служба одузела.
Када је након неколико дана брижна Мелиса покушала да ступи у контакт са породицом Исон и провјери како је ћерка које се одрекла, нико јој се није јављао.
Испоставило се и да се тинејџерка никад није појавила у школи коју је требало да похађа, а када је полиција отишла да провјери шта се дешава, затекла је празан паркинг на ком је некада била приколица породице Исон.
Породица Исон и Квита нађени су коначно у Њујорку, а дјевојка је одузета новим старатељима и враћена у дом Пукала, родитељима који су је се претходно отарасили.
У кући нико није водио рачуна и склањао ствари или прао судове, а ноћу су ме Никол и Келвин звали да спавам са њима у кревету. Мислим да ово није било у реду, јер је Никол у кревету била гола – свједочила је Квита касније о свом животу са породицом Исон.
Иако Никол Исон тврди да ове тврдње нису тачне, још једно од дјеце која су била смјештена код Исонових након што су их се законски старатељи одрекли, испричало је властима исту причу.
Преношење старатељства над дјецом у Америци је изненађујуће лако, пошто су власти увидјеле да ће овако родитељима који имају потешкоћа омогућити да бригу о дјеци препусте људима од повјерења.
Међутим, овакав закон довео је до тога да људи који су родитељство замишљали другачије, препуштају бригу о дјеци потпуним странцима, који касније неријетко злостављају ту дјецу.
Тако једна дјевојка која је усвојена из Русије данас свједочи о томе како је младић који је живио у њеном другом дому у Америци, након што је имао секс са њом уринирао по њеном тијелу, док друга дјевојчица свједочи о томе како су је нови старатељи након ре- удомљавања тјерали да копа сама свој гроб. Досијеи су пуни оваквих прича.
Након случаја са седмогодишњим дјечаком којег је мајка послала самог назад у Русију са поруком да више не жели да се брине о њему, Русија је забранила Американцима да усвајају дјецу из ове земље, а и Кина и Гватемала пооштриле су критеријуме за усвајање својих малишана које желе да усовје амерички парови.
Ово је резултовало тме да се у поређењу са 2004. када је усвојено око 23.000 малишана из других земаља, број усвајања драстично смањио и сада је мањи од 10 000. Ипак , реудомљавање је и даље нормална појава. А зашто и не би било, кад у случају Квите Пукала ни породица Пукала ни породица Исон, ни за шта нису кривично гоњене?
"Образложења" у огласима
Једна жена из Небраске у свом огласу је написала, да иако ју је срамота да то призна, она и њен муж не могу да смисле 11- годишњег дјечака коме траже нови дом, друга госпођа каже да је са мужем након пет дана одлучила да дјевојчица коју су довели из Кине ипак није за њих, а само на једном сајту пронађено је више од 5.000 сличних огласа.
"Рођен 2.000 године у Индији, овај згодни дечкић врло је послушан и жели да удовољи", писало је у једном огласу за удомљавање дјетета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
