“Молио ме да га не поједем”: Рибар више од годину био изгубљен с пријатељем

GS
Foto: Telegram

Рибар Хосе Салвадор Алваренга упутио се на безазлено рибарење, које му је заувијек промијенило живот.

Тражио је добар улов, заједно са пријатељем Езекиелом Кордобом, а онда је провео 438 дана изгубљен на мору.

Шта се догодило?

Хосеова и Езкиелова авантура почела је новембра 2012. године. Кренули су из села Коста Азул, надомак мексичког града Пихихијапан. Тражили су добар улов, а умало срели смрт.

Брод је завршио усред ничега, пошто су га таласи бјесомучно “бацали” недјељу дана. Мотор је престао да ради, изугубили су добар дио опреме, а брзо су остали без хране и воде.

На пучини, без хране и воде

Недјеље су пролазиле, а двојица рибара су преживљавала су тако што су ловили и јели сирову рибу. Поред рибе, исхрана им се сводила на корњаче и медузе, а будући да нису имали пијаћу воду, преживљавали су уз помоћ крви галебова, урина или кишнице.

“Био сам толико гладан да сам јео сопствене нокте, гутао све мале комадиц́е”, рекао ми је касније Алваренга.

Јавност је вјеровала да су настрадали. Након пет мјесеци, Алваренга је остао сам. Његов сапутник није могао да издржи притисак. Одбијао је да једе, плакао сатима, а на крају преминуо.

Остао је сам

Прије смрти, замолио је колегу само једно - да не поједе његово тијело - и добио обећање да неће.

Тијело је шест дана стајало на броду, дугачком седам метара, а када Алваренга је ухватио себе како прича са лешом, одлучио је да изведе ритуал сахране.

У самоћи, која је услиједила, забављао се замишљајући да игра фудбал, а као лопту је користио рибу.

Да би себе заштитио од депресије измислио је алтернативну реалност, у којој је, како је касније тврдио, уживао. Такође, много је размишљао о својој породици и ћерци.

Како се завршила агонија?

Након 14 мјесеци проведених на мору, Алваренга се коначно нашао близу обале Маршалских острва, скоро 9.000 километара даље од почетне дестинације.

Искочио је из брода брзином свјетлости, допливао до копна и пронашао кућу у власништву брачног пара. Тада је његова агонија дуга 438 дана званично окончана.

Спасен је 30. јануара 2014. године, а камера се снимила измученог човјека с дугом брадом и чупавом косом. Љекари су констатовали да су витални знаци добри, осим ниског крвног притиска, дехидрације и отечених глежњева.

У болници је остао 11 дана, након чега је пуштен кући. Речено је да је развио страх од воде, имао је проблем са спавањем и анемију. Пакао кроз који је прошао подијелио је тек послије годину дана, преноси Курир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана