Мистерија Ускршњег острва: Како је ишчезао народ Рапа Нуи?
Научници су дуго сматрали да је древна цивилизација Рапа Нуи, која је некада насељавала Ускршње острво, ишчезла много прије доласка Европљана током страшног рата који је избио између њених племена. Међутим, то ипак није случај.
Антрополози Универзитета Бингамтон у Нујорку објавили су нове анализе артефаката прикупљеним на овом пустом острву и закључили да су алати који су до недавно сматрани оружјем, заправо оруђе за обраду биљака, или можда чак тетовирање.
Користећи технику морфометрике, анализирали су фотографије 400 “мата’а” и открили да ти алати уопште нису дизајнирани за потребе ратовања. До сада се сматрало да је због њихове бројности на Ускршњим острвима управо рат одговоран за нестанак Рапа Нуи.
Иако нема писаних трагова, кроз многобројне легенде, пјесме и препричавања преноси се историја овог острва. Још се не знају детаљи како су огромне статуе тешке и по неколико тона преношене из каменолома Рано Рараку до посљедњег одредишта и како су подигнуте на аху – постоља тј. олтаре. Постоје разне теорије још од првог доласка легендарног краља Хоту Мату’а, које описују све могуће варијанте живљења и обичаја на острву, али још нико не зна колико истине има у овој традиционалној историји “живе ријечи”?
Норвешки истраживач Тхор Хеyердахл је својом пловидбом на тршчаном Кон-Тики-ју од Перуа до Тахитија покушао да докаже теоријску могућност насељавања Пацифика јужно-америчким цивилизацијама прије Инка времена. Данас, опште прихваћена теорија је да су Рапа Нуи насељена полинежанима, негдје око 500 године наше ере, са Тахитија, и остала у изолацији све до доласка првих Европљана. Многобројне теорије да су данашњи становници острва потомци старих Египћана, међупланетерних путника, црвенокосих Африканаца, па чак и преживјели са Атлантиде, и даље привлаче многе туристе широм свијета како би сами дошли до истине.
Скоро дванаест вијекова потпуна изолација је довела до стварања новог језика, и до још неразјашњеног, јединог писаног система у целој Полинезији тзв. ронго ронго (уништеног доласком католичких мисионара), као и културе градње камених ликова.
Средином XVII вијека на врхунцу “моћи” острво је бројало 7.000 – 9.000 становника.
Све до сад, сматрало се да је због раста популације и недостатка ресурса дошло до избијања ратова, али ће историчари послије свега, поново имати пуне руке посла.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
