Милијардери спремни за апокалипсу: Граде бункере, планирају заштиту и од "гладних хорди"

Ипак, они најбогатији на нашој планети, судећи по свему, и више су него спремни за најцрње сценарије.

Чини се да су бројни милијардери и тех-могули већ неко вријеме увјерени да судњи дан никад није био ближе јер убрзано купују луксузне бункере и чак унајмљују војно осигурање како би преживјели крај свијета каквог познајемо.

Томе у прилог вјероватно иду и бројна нимало весела предвиђања, попут оног непрофитног удружења физичара и истраживача, која је 2023. поставила сат судњег дана на 90 секунди до поноћи, чиме је истакнуто да човјечанство никад није било ближе пропасти у 76-годишњој историји сата, што је подстакнуто и бројним сукобима у свијету.

Некад су припреме за крај свијета или нуклеарни рат биле тек опсесија ексцентричних, али помало шокантни подаци кажу да су Американци од априла 2022. до априла 2023. потрошили чак 11 милијарди долара на артикле за преживљавање.
А што је тек с онима којима финансије нису никакав проблем? Многи од њих већ су изградили или граде луксузне грађевине с подземним бункерима, у којима ће имати све у случају краја свијета, односно евентуалне нуклеарне катастрофе, биолошког рата, еколошког колапса, друштвених немира, соларне олује, незаустављивог вируса…

Многи богати хиљадама су корака испред нас обичних смртника, оптерећеним својим ‘досадним’ проблемима док нас меље свакодневни ритам, јер ми немамо времена ни новца радити на свом скровишту у којем ћемо преживјети апокалипсу – ако не рачунамо трагикомичне покушаје током карантина, кад су многи покушавали у скученим просторима нагурати залихе у виду уља, брашна, лименки граха – и наравно WC папира. Али најбогатији људи на свијету овом су питању приступили с великом озбиљношћу и спремни су уложити милионе.

Аљаска и Нови Зеланд
На попису најпожељнијих дестинација за градњу сигурног бункера у случају катастрофе је Нови Зеланд, али и најзабаченија америчка држава Аљаска.
Главни извршни директор ОпенАИ-ја Сам Алтман једном је приликом изјавио да су се он и Петер Тиел, кооснивач PayPala договорили да ће се притајити на једном од Тиелових посједа на Новом Зеланду ако дође до смака свијета.

Бункери се убрзано граде
Али вијеће локалне заједнице на југу Новог Зеланда 2022. године осујетило је Теилове планове да сагради свој бункер покрај заштићеног језера Ванака. Љепота Новог Зеланда и удаљеност од копна учинили су га популарним избором за предузетнике из Силицијске долине који су у потрази за локацијом што даље од ратова и високих температура узрокованих климатским промјенама.

Један од кооснивача ПаyПала, Рид Хофман, такође каже да се управо Нови Зеланд међу милијардерима сматра мјестом на које се треба склонити у случају изненадне катастрофе. Кооснивач Гугла, милијардер Лари Пејџ, исто има резиденцију на Новом Зеланду, а ондје је избјегао и прдузетник Михаи Динулеску након што је кренула пандемија ковида.
И Зукерберг већ гради бункер на свом великом приватном комплексу на Хавајима, а како се писало, то ће га коштати вртоглавих 270 милиона долара.

Планови Илона Маска за смак свијета још нису познати – иако би његов први избор вјероватно био бијег на Марс.

Неки супербогаташи, попут Ричарда Брансона, Џонија Депа или породице Ду Понт, посљедњих су се година одлучили за куповину острва, а међу њима су и они који издвајају позамашне износе да би постали држављани неколико земаља путем тзв. златних виза, које омогућују богатим људима стећи пребивалиште или држављанство.

Али како би то функционисало у стварности?
У овом случају екстремно богатство и привилегије значе само једно: бијег од осталих.

Технолошки напредак свео се на некакву видеоигру у којој један од њих побјеђује проналаском излаза за бијег. Хоће ли то бити Џеф Безос, који бјежи у свемир, Тиел на свој тајанствени посјед или Марк Зукерберг у свој виртуелни метаверзум?

Милијардери су мислили на сваки детаљ, па су неки од њих већ осигурали добро обучене чуваре с војним искуством како би заштитили своје посједе од пљачкаша, као и од бијесне руље у случају великих друштвених криза или безакоња након великих сукоба. Али како би им платили услуге ако би чак и новац у случају таквих драматичних преврата постао безвриједан? Што би спријечило чуваре да изаберу властитог вођу?

У ранијем интервјуу с познатим писцем и теоретичаром Дагласом Рашкофом, петорица најбогатијих људи на свијету из свијета технологије и улагања открила су своје бриге у случају да се догоди апокалипса, а једна од њих односи се управо на одржавање лојалности сигурносног особља.
У ранијем интервјуу с познатим писцем и теоретичаром Дагласом Рашкофом, петорица најбогатијих људи на свијету из свијета технологије и улагања открила су своје бриге у случају да се догоди апокалипса, а једна од њих односи се управо на одржавање лојалности сигурносног особља.

Колико су бункери сигурни?
Бивши предсједник Америчке привредне коморе у Латвији, Ј.Ц. Кол свједочио је паду совјетског царства, као и ономе што је било потребно да се радничко друштво поново изгради готово од нуле. Такође је научио пуно о сигурносним системима и плановима евакуације те се слаже да је то једно од највећих питања у овом случају.
– Да, то је тачно, богаташи који се скривају у бункерима имаће проблема са својим сигурносним тимовима. И вјерујем да би се требали понашати према тим људима као пријатељи, али такође се тај концепт може проширити и вјерујем да постоји бољи систем који би дао пуно боље резултате – сматра он.

Кол је сигуран да је такав “догађај” – катастрофа коју изазову непријатељи, мајка природа или случајно настане – неизбјежан. Направио је тзв. SWОТ анализу – предности, слабости, прилике и пријетње – и закључио да припрема за несрећу захтијева да предузмемо исте мјере као и покушај да је спријечимо.

– Радим на низу сигурних фарми у подручју Њујорка. Оне су осмишљене да бисмо се најбоље носили с ‘догађајем’ и такође користили друштву као полуорганске фарме. Налазе се унутар три сата вожње од града – довољно близу да стигнете тамо кад се то догоди”, каже он, додајући да је најбољи начин да се носимо с евентуалном катастрофом то да промијенимо однос према другима, економији и планету, истовремено развијајући мрежу тајних, потпуно самодостатних резиденцијалних пољопривредних заједница за милионере, које чувају обучени људи наоружани до зуба.

Кол тренутно развија двије фарме у склопу свог пројекта сигурног уточишта.

– Ако и када се ланац снабдијевања прекине, људи неће моћи доћи до хране. Ковид нас је пробудио јер су се људи почели свађати око тоалет папира. Када дође до несташице хране, то ће бити опако. Зато они који су довољно интелигентни да инвестирају морају остати у тајности – упозорава он.

Додаје и да је једини начин да заштитимо своју породицу – група. То је заправо била цијела поента његова пројекта – окупити тим способан да се склони годину дана или више, а да се истовремено брани од оних који се нису припремили. Кол се такође надао оспособити младе пољопривреднике за одрживу пољопривреду те осигурати барем једног љекара и зубара за сваку локацију.

Зато његова идеја није била само изградити неколико изолованих, милитаризованих уточишта за милионере, већ прототип одрживих фарми у локалном власништву које други могу моделовати и у коначници помоћи у обнови регионалне сигурности хране у Америци.

Начин да се гладне хорде спријечи да нападну врата вашег бункера је једноставан – осигурати храну. Дакле за три милиона долара инвеститори не само да добијају комплекс максималне сигурности, у којем могу дочекати могућу кугу, соларну олују или колапс електричне мреже, већ и удио у потенцијално профитабилној мрежи франшиза локалних пољопривредних привреда која би могла смањити вјероватноћу катастрофалног догађаја. Њихов ће посао бити дати све од себе и осигурати што је могуће мање гладне дјеце на вратима када дође вријеме за закључавање.

Како организоватии логистику и снабдијевање?
До сада Кол није успио увјерити никога да уложи у American Heritage Farms. То не значи да нико не размишља о томе, а они који привлаче више пажње и имају пуно новца генерално немају те кооперативне компоненте и желе бити сами.

Многи од оних који сад озбиљно траже сигурно уточиште једноставно ангажују једну од неколико грађевинских компанија за градњу бункера обложеног челиком на једном од њихових постојећих посједа. Rising S Company у Тексасу гради и поставља бункере и склоништа против торнада за 40.000 долара, све до луксузне серије Аристоцрат за 8,3 милиона долара, с базеном и стазом за куглање. Фирма је првобитно опслуживала породице које су тражиле привремена склоништа за олује, а сада је кренула у посао за дугорочну апокалипсу, преноси “Тпортал”.
Постоји нешто посве друкчије у објектима у које већина милијардера – или, тачније, будућих милијардера – заправо улаже.

Компанија Вивос тако продаје луксузне подземне станове у преуређеним складиштима муниције из Хладног рата, силосима за ракете и другим утврђеним локацијама широм свијета. Попут минијатурних Клуб Мед резора, они нуде приватне апартмане за појединце или породице те веће заједничке просторе с базенима, играма, филмовима и ресторанима.

Ултраелитна склоништа, као што је Опидум у Чешкој, тврде да задовољавају милијардере и више пажње посвећују њиховом дугорочном психолошком здрављу. Тако пружају имитацију природног свјетла, као што је базен са симулираним сунцем, врт, вински трезор и друге погодности како би се богати осјећали као код куће.

Међутим, при детаљнијој анализи, вјероватноћа да ће утврђени бункер заштитити своје станаре од стварности врло је мала. Као прво, затворени екосистеми подземних објеката су врло крхки.

На примјер, затворени хидропонски врт је осјетљив на контаминацију. Вертикалне фарме са сензорима за влагу и рачунарско контролисаним системима за наводњавање сјајно изгледају у пословним плановима и на крововима компанија, а када палета горњег слоја тла или ред усјева страда, може се једноставно повући и замијенити. Херметички затворена “соба за узгој” у случају апокалипсе не допушта такве измјене.

“The New York Times” тако је извијестио да су агенти за некретнине специјализовани за приватна отрва били претрпани упитима током пандемије ковида.

Потенцијални клијенти чак су се распитивали има ли довољно земље за пољопривреду, осим постављања платформе за слијетање хеликоптера. Али док приватно острво може бити добро мјесто за чекање краја неке привремене пошасти, претворити га у самодостатну и одбрањиву океанску базу теже је него што звучи.

Мала острва у потпуности зависе о ваздушним и поморским доставама основних намирница. Соларне плоче и опрему за филтрирање воде потребно је мијењати и сервисирати у редовним интервалима.

Милијардери који живе на таквим локацијама више, а не мање, зависе о сложеним ланцима снабдијевања свих нас осталих, али судећи по популарности таквих објеката – чини се да их засад такве логистичке (не)битне ствари не брину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.