Милијарде сњежних ракова нестале из вода око Аљаске

Званичници за риболов су саопштили да је популација морских ракова у Беринговом мору опала испод прописане границе, а подаци говоре да је њихов број смањен с око 8 милијарди у 2018. на милијарду у 2021. години.

"Сњежни рак је далеко најзаступљенији од свих врста ракова у Беринговом мору, а које се лове комерцијално. Због тога је шокантна чињеница да су милијарде ове популације нестале, укључујући женке и младе", изјавио је истраживач Бењамин Дали.

Другу годину заредом је забрањен и лов црвених краљевских ракова.

Званичници су рекли да је "преловљеност" разлог за укидање сезоне сезоне. Марк Стихерт, координатор за управљање риболовом, рекао је да се у океанима улови више ракова него што природа може надомјестити.

Подаци истраживања из прошле и ове године говоре да је број зрелих мужјака сњежних ракова смањен за око 40 посто.

"Да будемо јасни, ово је страшан процент", казао је Стицхерт.

Међутим, кориштење техничког појма "преловљеност" заправо не говори ништа о узроку пада броја ракова.

"Ми ову ситуацију називамо преловљеност због броја ракова. Но, заправо се не ради о преловљености ако говоримо о узроку пада броја ракова. То је јасно", ријечи су Мишела Литзова, директора лабораторија Кодиак.

Он тврди да су климатске промјене заправо значајан фактор у смањењу броја ракова, односно њиховом алармантном нестанку.

Сњежни ракови су врсте које живе у хладним водама те их има много гдје владају температуре испод два степена. Како се океани загриајвају и морски лед нестаје, океан око Аљаске постаје неповољан за живот ракова.

"Проведена су истраживања температура у Беринговом мору и Беринговом леденом покривачу 2018. године, а показала су да су температуре посљедица глобалног загријавања", тврди он.

Температуре око Арктика расу четири пута брже у односу на остатак планете. Климатске промјене су узроковале брзо топљење морског леда у арктикчкој регији, посебно у Беринговом мору, а то је на крају нагласило глобално загријавање.

"Затварање рибарства због мале количиине ракова и континурано истраживање примарни су напори с циљем обнове ове популације", рекао је за ЦНН биолог Итан Нихолс.

Стихерт је казао да би могло бити наде за будућност јер се мали сњежни ракови почињу појављивати, али би и могло проћи три до четири године прије него они достигну зрелост и допринесу новом расту популације, преноси Кликс.

"То је трачак оптимизма, али је боље него да их не видимо. Сваке године планета постаје мало топлија, а та варијабилност је већа у арктикчким екосисемима и екосистемима на високим географским ширинама. Ако бисмо имали хладнији период, то би била добра вијест за сњежног рака", закључио је Литзов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.