Мајке се одричу оброка, пензионери у контејнерима траже флаше: Богата Њемачка – сиромашни Нијемци

Ко све спада у сиромашне у Њемачкој и колико је новца неопходно да би се преживјело и живјело у овој земљи?

Бескућници који спавају на улици, мајке које се одричу оброка да би било више за децу, пензионери који у контејнерима траже пластичне флаше. Иако је Њемачка са 83 милиона становника једна од најбогатијих земаља света, 13, 8 милиона људи овде у земљи су на ивици сиромаштва или живе у неимаштини. Ово су подаци из актуелног извештаја о сиромаштву који једном годишње објављује немачка кровна организација добровољних носилаца социјалне и медицинске неге (дер Паритаише Волфахртсвербанд). А њемачка Влада у свом извјештају о сиромаштву констатује све већи јаз између богатих и сиромашних, пише ДW.

То не значи да људи у Њемачкој умиру од глади или хладноће јер им нико не помаже, или да умиру од болести јер немају приступ медицинској нези. Постоји у социологији разлика између апсолутног сиромаштва, када људи не могу да задовоље основне потребе и релативног сиромаштва, које се мери просечним животним околностима једног друштва.

Неравномјерна расподјела богатства и сиромаштва

На светској листи по богатству Њемачка је прошле године била на двадесетој позицији. Критеријум је бруто домаћи производ по глави становника. У Немачкој та вриједност износи 50.700 америчких долара. На првом мјесту је Луксембург са 136 000 америчких долара по глави становника. Десет најсиромашнијих земаља свијета налазе се у Африци, а најсиромашнија земља је Бурунди са 270 америчких долара бруто домаћег производа годишње по глави становника.

Сиромаштво – питање дефиниције

Док у најсиромашнијим земљама свијета људи обично живе у апсолутном сиромаштву, људи у Европи су у правилу погођени релативним сиромаштвом. Они морају да живе са битним материјалним ограничењима. У Европској унији је онај ко има мање од 60 одсто просечног дохотка месечно на располагању или угрожен сиромаштвом или сиромашан. Ако неко има мање од 50 одсто просечног дохотка, онда је веома сиромашан.

У Њемачкој су самци који примају мање од 1148 евра мјесечно сиромашни. Самохране мајке са малим дететом су сиромашне када примају мање од 1492 евра, а родитељи са двоје дјеце важе као сиромашни ако имају примања испод границе од 2410 евра.

Сиромаштво упркос обезбеђивања основних потреба

Њемачка се дефинише као социјална држава. Ко не може да нађе посао или није у стању да ради, а нема приходе, добија основну социјалну помоћ. Колоквијално се она зове Харц ИВ. Добија се новац за животне трошкове, а трошкове за кирију, грејање, воду и здравствено осигурање преузима држава. 2020. је у Немачкој тако живело 5, 3 милиона људи – са делимичним или укупним пакетом помоћи Харц ИВ.

Ко сам подиже дијете добија 449 евра мјесечно. За тај новац морају да се плате животне намирнице, одјећа, средства за одржавање хигијене, интернет, телефон и струја као и сви други трошкови домаћинства.Ако два сиромашна човека живе у заједници онда они добијају по 404 евра. Али за свако дете се у зависности од узраста плаћа између 285 и 376 евра.

Колико је човјеку потребно за живот?

Организације које се баве помагањем сиромашнима стално наводе да основно социјално осигурање не спречава сиромаштво и није довољно за истинско учешће у животу. Влада намерава да повећа основне издатке за сиромашне од 2023. Тада ће основна помоћ износити 502 евра. Социолог који се бави темом сиромаштва Кристоф Бутервеге сматра да то неће бити довољно. Он мисли да је 650 евра најмања сума која гарантује „достојанствен живот” и нормалну, здраву исхрану.

Основна сума је заиста резултат тесне рачунице. За храну се рачуна пет евра дневно по особи . „Како би то било довољно, сиромашна домаћинства често купују мање хране или купују намирнице лошијег квалитета”, каже се у прошлогодишњој анализи Фондације Хајнрих Бел. Фондација која је блиска Зеленима у том контексту употребљава израз сиромаштво исхране.

И пензионерима је тешко

Инфлација погоршава ствари па су угрожени и они којима до сада није била потребна помоћ. Све је више људи који не могу да плате повећане цијене хљеба, млијека, поврћа и воћа у самопослугама. То се види и на 960 места у Њемачкој на којима организација Тафел (сто) сакупља и расподељује сиромашнима животне намирнице које су у добром стању али би им ускоро истекао рок трајања. Године 2020. је ове услуге користило 1, 1 милиона људи, а у међувремену их је два милиона.

Сиромаштво све више погађа старије људе.пензије су премале – чак и после вишедеценијског рада. Жене су више погођене од мушкараца, пошто су чешће радиле непотпуно радно време, а и слабије су плаћене. Једно истраживање Фондације Бертелсман предвиђа да ће 2036. око 20 одсто пензионера бити погођено сиромаштвом у старости

Скривено сиромаштво

Додуше, пензионери којима је пензија мала могу да затраже додатно новац из основног социјалног осигурања, исто као људи који раде али су им примања недовољна, или људи који раде само пола радног времена јер подижу децу. Многи људи се устручавају да оду у институције и признају да им је потребна помоћ. Резултати различитих истраживања показују да скоро две трећине људи који би имали право на додатну социјалну помоћ због стида то не чине. Старији људи покушавају радије да више раде. Макар по неколико сати или један дан у недељи. Или скупљају пластичне флаше у контејнерима да би зарадили понеки евро.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.