Мајам Бич - Од мочваре до туристичке Меке

Тања Милаковић
Мајам Бич - Од мочваре до туристичке Меке

Једна од најпознатијих плажа на свијету Мајами Бич некада је био мали комад пјесковитог тла окружен мочваром, али у стогодишњој историји израстао је у престижно туристичко одредиште, омиљено мјесто за уживање.

- То је једна од најневјероватнијих прича о градњи градова у Америци - каже историчар Сит Брамсон.

Земљу на којој је данас Мајами Бич купили су отац и син Хенри и Чарлс Лум 1870. године, кад је била тек потенцијално обрадиво земљиште.

Град је 26. марта 1915. основао Карл Фишер, предузетник с визијом. Једанаест километара дуго острво испред јужне обале Флориде желио је да претвори у туристички рај - уточиште за славне, богате пензионере и младе жељне провода. Вријеме је показало да је био у праву.

Хенри и Чарлс Лум за јутро земље морали су да издвоје 35 центи. Данас би га платили 500 милиона долара.

Око главног острва постепено је изграђено неколико мањих умјетних острва и повезано низом мостова. Подручје је постало рај за милионере, укључујући мафијашког шефа Ал Капонеа, поп звијезду Глорију Естефан и спортске звијезде попут Шејкила О'Нила.

Велика депресија имала је мало утицаја на Мајами Бич, оазу усред кризе. Тада је изграђено неколико хотела, већина у арт деко стилу, по којем је Мајами Бич данас познат и створена су многа радна мјеста.

Током Другог свјетског рата Мајами Бич је постао центар за обуку. Војници с гас маскама на плажама су замијенили туристе.

- Ово мјесто је постало камп Мајами Бич. Град је преузело ратно ваздухопловство, а тамо је обучавано више од 60 одсто америчких ратних пилота и чланова посаде - рекао је Брамсон. Хотели у пастелним бојама, данас градски симболи, тада су били касарне.

Педесетих, шездесетих и седамдесетих Мајами Бич је постао центар шоубизниса и прерастао репутацију "божје чекаонице" за пензионере. Франк Синатра и Елвис Присли пјевали су у хотелу "Фонтенбло", који је остао савремена градска знаменитост.

Замјеник директора музеја "Хистори Мајами" описао је како је град изгледао у јавној свијести: "Изненада, Мајами је постао секси, опасан, али привлачан. Сви су жељели да живе тим начином живота - с аутомобилима, женама, хотелима, плажама, тропском климом. За Американце је то била егзотика".

Тада 22-годишњи боксер Касијус Клеј тренирао је у славној дворани у Петој улици уочи своје прве борбе за наслов свјетског првака у тешкој категорији. Дан након што је, на изненађење свих, освојио титулу против прекаљеног Сонија Листона у Мајамију, објавио је да прелази у ислам и мијења име у Мухамед Али.

Пад је слиједио осамдесетих кад се туристичко одредиште претворило у центар илегалне трговине - прво марихуане, а затим кокаина. Мјесто у којем је 1947. умро Ал Капоне почело је личити на његов Чикаго из двадесетих година прошлог вијека. Дивљање криминала у Мајамију послужило је као надахнуће за филм "Лице с ожиљком" и телевизијску серију "Пороци Мајамија".

Паралелно с импресивним развојем плаже, град Мајами, смјештен на копну с друге стране, постао је један од највећих комерцијалних центара у Америци. Криминал је цвјетао. Вриједност трговине кокаином годишње је износила око 20 милијарди долара, а у Мајамију се за 365 дана догодило 621 убиство, највише у једном америчком граду.

Часопис "Тајм" је тада објавио насловницу с поруком "Изгубљени рај".

Када су невини људи почели губити животе у унакрсној ватри, власти су биле присиљене да реагују. Почела је борба с криминалом. Приказана је у серији "Пороци Мајамија", у којој тројица полицајаца - плавокоси, црни и латино, представљају град као претечу суживота међурасне заједнице.

Мајами Бич вратио је углед туристичког центра деведесетих година захваљујући, између осталих, и славним особама попут дизајнера Ђанија Версаћеа. Његова 35 милиона долара вриједна палата постала је симбол Оцеан Дривеа, најпознатије градске улице уз обалу, сада крцате лијепим женама, луксузним аутомобилима и препланулим тијелима. Међутим, Версаћеово убиство 1997. на стубишту испред палате било је подсјетник на тамну мрљу у криминалној прошлости града. Данас су хотели скупи. Неколико музеја и великих галерија у међувремену је Мајами Бичу дало и другу димензију, више од безбрижног "партијања", сунчања и опсесије тијелом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана