Мафијаш убиства преклопио везама са FBI-јем

Овај брутални, али и изузетно способни и интелигентни мафијаш, који се хвалио да је убио 50 људи, а да је послије тога “престао да броји”, поносио се надимцима као што су Сабласни косач и Машина за убијање, а током свог најкрвавијег периода (1980-1992), када је наредио најмање 26 убистава, био је и на платном списку FBI-ја, зарадивши милионе долара у данашњој вриједности као криминални информатор првог ешалона (TECI).

Он је био први који је FBI-ју изнутра открио структуру, обичаје и строга правила “Коза ностре”, а борбу FBI-ја против мафије није при том само омогућавао, већ је и уобличавао у складу са сопственим интересима, тако да се вјерује да је Де Векио напосљетку био под Скарпином контролом и да је овај бриљантни манипулатор успио да његов рад подреди сопственим циљевима, пренијели су портали.

- Да није био мафијаш, био би генерални директор неке велике компаније - говорио је Де Векио за њега.

У књизи је први пут објелодањено и да је Скарпа заправо послужио као права инспирација и извор информација за “Кума”. Од њега потичу чувени мафијашки изрази и обичаји приказани у овом филму, као што су “спавати с рибама”, “пољубац смрти”, структура мафијашке организације, односи породица и слично, али и антологијска сцена с коњском главом која је настала на основу његове приче да су завађене породице на Сицилији имале обичај да противничкој страни убију омиљено грло стоке и да одсјечену главу, као опомену, прикуцају на капију.

Бивши мафијаш Џозеф Валачи, чијем је свједочењу пред судом дат велики публицитет, по свој прилици је говорио само оно што му је Скарпа наложио.

Сам Скарпа је, пак, током 42 године мафијашке каријере провео само 30 дана у затвору - због покушаја да подмити двојицу полицајаца. Вјеровало се да га штити неки “анђео чувар”, а због крволочности и великог броја убистава која је наређивао нико није сумњао да сарађује са FBI-јем.

Због тога је добар дио крви коју је пролио и на рукама саме америчке полиције, а на питање да ли јој се ова сарадња исплатила у борби против организованог криминала, аутор књиге одговара да баш и није, или бар не толико као Скарпи.

Скарпа је волио да облачи скупу гардероду и са собом је увијек носио 5.000 долара у кешу. Носио је прстен од седам карата и часовник опточен дијамантима, а зарадио је милионе долара трговином дрогом, отмицама, зеленаштвом и препадима на банке. Посједовао је куће у Лас Вегасу, Бруклину, Флориди и Стејтен Ајленду те велики стан на ексклузивном мјесту Менхетна, Сатон Плејсу. Он је био највјештији растурач кредитних картица у Њујорку и водио је међународни ланац за крађу аутомобила. Током само једне пљачке банке његова ноторна “Бајпас” банда је 4. јула 1974. године украла 15 милиона долара. Операције у вези са спортским клађењем су му доносиле 2,5 милиона долара годишње, док је његова екипа убирала седмични профит од продаје дроге у висини од 70.000 долара.

Скарпа, који је често причао да воли мирис барута, није презао ни од убистава жена. Када је чуо да би Мери Бари, предивна љубавница једног од подбосова породице Коломбо, могла причати са властима, намамио је у свој клуб, а затим јој из близине пуцао у главу. Тијело је завио у велико платно слике и бацио на сметљиште удаљено 2,5 километара од клуба. Када је пас једног од његових мафијаша пронашао уво мртве жене, Скарпа је збијао шале током вечере о том уву.

- Он је био зла и насилна животиња. Ужасно људско биће без скрупула и изузетно опасно - рекао је Лери Маза, његов стални партнер у криминалу.

Ипак, његова кћерка га је описивала као изузетног оца.

- Он је увијек проналазио вријеме да вечера са нама у пет часова. Без обзира на то какав је био кад изађе из куће, он је био веома пажљив у кући - казала је она.

Као прави социопата, Скарпа је био у стању да се брзо претвори из бруталног убице у лојалног оца. Послије једног крвавог похода, када су Маза и Скарпа упуцали ривала у главу, отишли су кући да се играју са Грегоријевим унуком, пију вино и гледају серије на телевизији.

- Он је био мајстор непредвидљивог понашања и уопште није знао за страх. Да је живио прије 400 година, сигурно би био пират - рекао је Џозеф Бенфанте, један од Скарпиних бивших адвоката.

Умро од сиде

Мада се као припадник “Коза ностре” на ножу и пиштољу заклео да ће живјети и умријети од њих, Скарпа је умро много прозаичније, од сиде којом се заразио приликом трансфузије у болници. Тужио је болницу и извукао одштету од 300.000 долара, али пред крај живота је ипак изведен пред суд и осуђен за три убиства, завјере с циљем убиства и кршења одредаба условне слободе. Доживотна казна затвора му је због болести преиначена у десетогодишњу робију, али за њега је то, практично, било исто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.