Љубав се рађа у Паризу, а умире у Лондону

Пар располаже имовином вриједном неколико стотина милиона долара у пет земаља и, послије 43 године брака, има велики проблем: не могу да се договоре гдје ће се развести - у Британији или Малезији. Стога су у протекле двије године потрошили милионе долара за судске поступке, што за Лондон није неуобичајено.

Ако је Париз град љубави, Лондон је постао град развода - магнет за богате парове који више не желе заједнички живот.

Британски закони су, у зависности од тога с које стране посматрате, крајње крути или изузетно великодушни према супружнику који не зарађује, а то је углавном жена.

Без обзира на то ко обезбјеђује приходе, одлука суда се обично своди на подјелу имовине на два једнака дијела и плаћање доживотне алиментације.

Судови немају нимало толеранције према онима који покушају да прикрију имовинско стање и само дјелимично прихватају предбрачне уговоре.

Такви закони су на снази од 2000. године, када је као преседан усвојен случај развода пара у којем је једна особа зарађивала, а друга била издржавана.

У међувремену, Лондон су преплавили руски олигарси, кинески могули и заливски шеици који се разводе. Прошлог мјесеца суд је наложио богатом британском менаџеру Крису Хону да плати својој бившој супрузи, Американки Џејми Купер-Хон, 530 милиона долара, што је, наводно, највећи такав износ у британској историји.

- Људи сада долазе из цијелог свијета, што раније није било уобичајено и много више новца је у оптицају. Женама које размишљају о разводу увијек савјетујем да се доселе у Енглеску. Све што им је потребно јесте да овдје живе годину - изјавио је Тимоти Скот, чувени адвокат за бракоразводне парнице, међу чијим клијентима су Пенг и Мик Џегер.

Ајша Вардаг, адвокат који заступа Чај и коју британска штампа назива "дивом развода", каже да она увијек савјетује супружнику који зарађује новац да изабере суд у некој другој земљи, на примјер у Француској, гдје су закони другачији.

У многим европским земљама, па и у Шкотској, која има одвојено правосуђе од Енглеске, алиментација се исплаћује само неколико година.

Уколико се Пенг и Чај буду развели у Малезији, она ће вјероватно добити само мали дио имовине процијењене на преко милијарду долара, а ако то ураде у Енглеској, сљедује јој половина иметка.

Вардаг објашњава да енглески закон, без обзира на то ко зарађује, третира оба супружника на равноправан начин током брака, што значи да равноправно дијеле и имовину.

Чај (67), мајка петоро дјеце, тврдила је да бракоразводна парница треба да буде вођена у Лондону јер је њена "главна" кућа, у којој држи 700 од укупно 1.000 пари ципела, на ободу престонице.

Енглески суд је прихватио њен захтјев, али неколико седмица касније, малезијски суд је стао на страну њеног мужа, већинског власника компаније "Лора Ешли", и донио одлуку да се парница води у Малезији.

- Тотални хаос - то је једина ствар око које су се адвокати двију страна сложили. Још није познато шта ће бити сљедећи корак у овом разводу. ("Вашингтон пост")++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.