Листићи доносе благослов и односе злато

Јер њихово ритмично лупкање увијек исто и без прекида одјекује улицама четврти која окружује 78. улицу тог града.

Овдје се, у отприлике педесетак породичних радионица, производе најфинији танани листићи злата. Ту има малих, полумрачних радионица, али и већих правих предузећа. Власница једног од њих је Чо Суе Вин.

- Наша породица се овим послом бави већ генерацијама, више од 100 година - каже она.

У радионицама су туцачи злата густо поредани један до другог. Голи до појаса, леђима упрти у дрвене наслоњаче, међу стопалима им је разапет на посебној справи пакетић од јелење коже. У њему, у бамбусовом папиру, запаковано је злато. Чекићи које користе тешки су по три килограма. Сваки час они ударају овим тешким алатом по садржају пакета.

- То је процес који се састоји од три фазе. Прво пола сата ударају чекићем. Затим то чине један сат. A на крају пет сати у комаду. Свеукупно шест и по сати. Тако из грама злата настане стотину финих листића - описује њихов посао Чо Суе Вин.

A те листиће и најмањи повјетарац може да одува. Њихов пречник је хиљадити дио милиметра, тањи су од потеза мастилом по папиру. Aли да би се постигла овако фина израда, ови мушкарци плаћају својим здрављем.

- То је стварно тежак физички посао. Све морамо постићи чистом снагом својих мишића и не можемо да користимо никакве машине - објашњава Тант Минт Ти.

С његових мишићавих рамена циједе се грашци зноја. Он овдје ради већ 15 година.

- Највише од свега настрадају леђа. То стварно јако боли. Сваке вечери стављам себи облоге од традиционалних трава. Овај посао једноставно не можете дуго радити. Можда највише 30 година - каже Тант Минт Ти.

Послије тог времена ове машине у људском облику углавном више не функционишу. У његовој радионици још увијек ради један шездесетгодишњак. Тант каже да му се диви.

Младићи, баш као што је то био и случај с њим самим, с овим послом обично почињу са 16 година. Занат уче шест мјесеци.

- Кад бих имао сина, не бих желио да ово ради. То је тежак посао који није добар ни за тијело ни за душу - каже он.

Aли овај је посао добро плаћен. У главној сезони, зими, Тант Минт Ти дневно заради око 5.000 кјата. То је отприлике пет евра. A то је у осиромашеној Бурми пуно пара. Осим тога, посао га испуњава и поносом, јер је управо због њега у друштву јако цијењен.

То што чини је у служби религије, па он својим послом зарађује "бодове" за сљедећи живот, објашњава шеф Чо Суе Вин.

- Понекад једемо злато с бананама. Исцјелитељи у Бурми кажу да то помаже код срчаних обољења. Значи, ако једете златне листиће, то вам је добро за срце. Вјерници ово злато највише користе у пагодама. Њиме можете да украсите шта год вам падне на памет. Манастир или краљева палата су на примјер украшени чистим златом.

Због тога се овај кип по ногама и око стомака прилично деформисао. Деценијама су га вјерници великодушно позлаћивали, тако да је на неким мјестима и до 35 центиметара дебљи него што је био у оригиналу.

За Тант Минт Тија то је благословљена награда за тешки рад који обавља.

Украшавање

Злато се нарочито добро продаје у мандалајској пагоди Махамуни. Зависно од величине, листић злата кошта између 300 и 700 кјата или 30 и 70 центи. То мјесто сваког дана посјете стотине ходочасника, они моле на кољенима пред златом опточеним кипом Буде и украшавају га својим златним листићима.

приредио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.