Колико новца крију свјетски тајкуни?

Према процјенама међународне истраживачке организације "Такс џастис нетворк" (TJN) - износ новца на оф-шор банкарским рачунима достиже и астрономских 32 билиона.

Та сума од 21 билион долара у власништву је 10 милиона физичких лица или структура из којих та лица извлаче корист, а скоро половина тих финансијских средстава - око 9,8 билиона долара - у посjеду је свега 92.000 богаташа.

Г20 - група 20 најразвијенијих земаља - посљедњих година је у више наврата позивала "пореске оазе" на реформу пореског законодавства, а прошле године је најавила да ће на сваком самиту објављивати листу пореских рајева који одбијају сарадњу.

Невладине организације које се залажу за укидање "пореских рајева" тврде да такви "рајеви" коштају владе појединих земаља милијарде долара на име неостварених пореских прихода који би могли да буду употребљени за помоћ сиромашнима.

Бивши предсједник Француске Никола Саркози је прошле године, после самита Г20, тврдио да ће међународна заједница изопштити "пореске рајеве", а међу земљама које не чине довољно да би укинуле банкарску тајност, поменуо и Швајцарску.

"Наша порука је јасна. Не желимо да 'порески рајеви' и даље постоје", рекао је Саркози и навео 11 земаља које не испуњавају стандарде финансијске транспарентности: Антигву, Барбадос, Боцвану, Брунеј, Панаму, Сејшеле, Тринидад и Тобаго, Уругвај, Вануату, Швајцарску и Лихтенштајн.

Офшор пракса је стара као свијет - у античкој Грчкој поморци и тајкуни који су користили њихове услуге су остављали робу на поједина острва да не би плаћали увозни порез Атини. Године 1721, америчке колоније су трговале у Латинској Америци да би избјегле британске порезе.

Бермуде се понекад проглашавају за први порески рај, због прописа о првим офшор компанијама из 1935, али Лихтенштајн је то учинио раније, 1926. Јавна је тајна, међутим, да је први порески рај за свјетске тајкуне заправо била и остала Швајцарска.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.