Колико крава толико жена

Они су једна од најстаријих племенских заједница Источне Африке, који данас живе полуномадски живот у Кенији, Танзанији и Уганди, а који су у великој мјери успјели да очувају своју традицију и културу.

Према званичним подацима у Кенији живи 1,2 милиона припадника заједнице Масаји. Сточарство се сматра дијелом религиозности Масајиа, а и богатство породице мјери се бројем грла стоке коју посједује. Масаји вјерују да им стоку дарује њихово "божанство кише" Нгаи, а занимљиво је да мушкарци могу имати жена у сразмјери са богатством, односно колико имају грла стоке. Жене у заједници Масаји карактеришу велике рупе на ушима, наушнице и накит који представљају главни украс на њиховом тијелу, преноси Анадолија.

Жене и дјеца се брину о козама и овцама које су лакше за држање од крава и које могу бити у близини кућа током сушне сезоне. То је важно јер током тог периода чланови племена имају сигуран извор млијека и меса.

Масаји жене су изузетно јаке. Оне праве куће, цијепају дрва за потпалу, ходају неколико сати дневно да би донијеле воду. Куће Масајиа називају се емањате, а њих праве жене од блата, дрвета и измета стоке.

Масаји су патријархално друштво које живи традиционалним животом и на њих модерни живот није много утицао. Важно мјесто у друштву заузимају ратници односно младићи који су задужени за заштиту стоке од предатора и непријатеља, јер за Масајие стока значи живот. Једна од њихових обавеза је вођење стоке на удаљене пашњаке у сушној сезони.

Да би постали ратници млади Масаји морају демонстрирати своју храброст. Први корак је обрезивање које представља прилично болно искуство јер се уклања прилично велики комад коже. Ова операција се обавља пред читавим племеном и тинејџери морају стајати мирно и не смију се грчити и оглашавати. Након тога проводе читав мјесец у лијечењу.

Један од митова је да сваки младић који жели да постане ратник мора да убије лава прије обрезивања. Млади ратници цијели мјесец носе црну одјећу и свака фарма коју посјете мора им заклати овцу и нахранити их и тако им исказати част. Велики дио времена они проводе гањајући дјевојке. То није као у осталим дијеловима свијета него млади ратници буквално трче за дјевојкама и када их ухвате оне им дају специјално прстење. Ова вјежба им помаже да се опораве. Послије тога они постаји прави ратници и добијају задужења и одговорности.

Они не смију јести месо код куће него морају ићи у степу и убити дивљу животињу. Не смију пити алкохол  и стално морају бити напети да би одбранили стоку или одбранили племе.

Послије 15 или 20 година ови ратници своје мјесто уступају новој генерацији ратника. Тек тада се они смирују, више времена спроводе са породицом и са носталгијом се сјећају дана када су били ратници. Посебно се сјећају церемоније зване Еуното која означава прославу стасавања за ратника. Током тог периода сва заједница има прославу од десетак дана када пјевају и изводе познати плес адуму познат као скачући плес, по којем су Масаји ратници нарочито познати.

Власти Кеније и Танзаније су признале нека права припадницима Масаји заједнице и они могу прелазити границу између двије земље без визе и пасоша.

Масаји раније нису слали дјецу у школу, али у последњих неколико година то се промијенило и кенијске власти су у регијама Мара и Нарок отвориле неколико школа у којима Масаји похађају наставу.

Један од представника племена Оле Тигиса је говорио о животу Масаи народа и казао да се његови припадници и даље опиру модерном стилу живота и да истрајавају у својој традицији и култури.

- Полигамија и број дјеце у породици представљају богатство Масајиа. Раније су мушкарци имали и до десет жена, али данас жене се са по двије или три - казао је Тигиса.

Времешна Леина Мушоко истиче да је стока веома важна у традицији Масајиа и да дјеца одрастају заједно са њима.

- Масаји и стока чине једну цјелину. Ми и наша дјеца са њима растемо и старимо. Волимо конзумирати њихово месо, крв и млијеко. То је наша традиција - казала је Мушоко.

Парк Масаји

Живот Масајиа и мјеста која насељавају сваке године привлачи све више туриста. Једно од омиљених туристичких мјеста је национални парк Масаји Мара који покрива око 1.500 квадратних километара. Парк је смјештен у Долини великог процјепа и сматра се једним од од туристичких "драгуља" за посматрање дивљих животиња. Њега насељева око 95 животињских врста и око 400 врста птица. Нигдје у Африци нема толико дивљачи на једном мјесту. Власници парка су Масаји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.