Ко је био 'Унабомбер' који је прије неколико дана извршио самоубиство у затвору? Потрага за њим трајала је 18 година

Г.С.
Ко је био 'Унабомбер' који је прије неколико дана извршио самоубиство у затвору? Потрага за њим трајала је 18 година

Од математичког генија до субјекта у експерименту - контроле ума, у ком је наводно учествовала и ЦИА, Тед је одлучио да напусти универзитетску каријеру и посвети се борби против модерног друштва.

Тед Качињски је послат иза решетака 1996. године, након 18 година напорне потраге. Када су 1995. године Њујорк тајмс и Вашингтон пост објавили познати "манифест" злочинца, начин на који је написано дјело, навео је Дејвида Качињског да посумња како би починилац злочина могао да буде Тед - његов брат.

Млтретирани геније одлази у шуму

Рођен 22. маја 1942. године, био је надарено дијете и од малих ногу се истицао у математици. Због тога што је био одличан са бројевима завршио је средњу школу двије године раније, да би са шеснаест година и квоцијентом интелигенције од 167, дипломирао на Универзитету Харвард, а потом докторирао математику на Универзитету у Мичигену. Са само 25 година постао је доцент на Универзитету Беркли у Калифорнији.

Надареност му је, како ће се касније испоставити, доносила више невоља него радости. Интровертног карактера, Качињског су малтретирали вршањаци, што ће га обиљежити за цео живот.

Након одбрањеног магистарског рада почео да објављује чланке у научним часописима. Написао је бриљантну докторску тезу у којој се бавио теоријом геометријских функција, граном онога што је познато као комплексна анализа која се користи за важне инжењерске апликације. Другим ријечима, његова интелигенција омогућила му је да ријеши проблем који ниједан од његових учитеља није успио.

Према извијесним тврдњама он је током боравка на универзитету учествовао у пројекту МК Ултра, програму који је осмислила ЦИА у сарадњи са Хенријем Марејем, професором са Харварда и оснивачем Бостонског психоаналитичког друштва. Касније је откривено да је пројекат тежио развоју нових техника испитивања заснованих на контроли ума. Качињски је био подвргаван експериментима од 1959. до 1962. године. Изгледа да су тада научници успјели оно што нису његови вршњаци, "разбили" су већ збуњен ум.

У интервјуу који је годинама касније дао Качињски, истакао је како не мисли да су експерименти разлог: "Заправо, постојао је само један непријатан експеримент у Марејевој студији; трајао је око пола сата и није се могао описати као 'трауматичан'. Већина њих је била у форми интервјуа и писаних упитника. ЦИА није била укључена."

Седам година од окончања експеримента и без очигледног разлога, Качињски је напустио професорску позицију на Универзитету Беркли и вратио се родитељима. Али му ни то није одговарало па се након неког времена преселио у колибу дубоко у шуми у Линколну у Монтани. Почео је да живи изоловано, попут пустињака који је ловио храну. Живио је без струје и текуће воде. Коначно, 1978. године Качињски је потпуно нестао. Од њега као да није било ни трага ни гласа. 

Рађање "Унабомбер-а"

Током свог живота, Качињски је развио огромну аверзију према модерном друштву. Како је сам говорио, борио се за повратак људи у "дивљину" кроз "потпуно и трајно уништење модерног индустријског друштва у сваком дијелу света како би се замијенило ово безлично, ропско друштво, отуђено од мањих друштвених група". Да би постигао своје циљеве, Качињски је покренуо кампању терора у мају 1978. године, када је први пакет бомбу послао професору инжењерства на Универзитету Нортхвестерн у Илиноису. Када је угледао пакет, професор је одмах посумњао у његов садржај и одмах позвао полицију. Један агент повријеђен је током покушаја деактивације.

Другу бомбу послао је поштом у мају 1979. године такође на Универзитет Нортвестерн и том приликом је рањен један студент. У новембру 1979. године услиједио је и трећи пакет, који је алармирао све. Качињски је подметнуо експлозивну направу у авион на путу из Чикага за Вашингтон. Због грешке коју је направио, бомба је почела да дими. Пилот је због дима принудно слетио, а неколико путника је збринуто због тровања димом. Квар у механизму тајмера довео је до тога да уређај није детонирао и самим тим авион није експлодирао. Качињском су медији наденули надимак Унабомбер.

Али, постављање бомбе у авион сматра се у Сједињеним Државама сматра савезним злочином, због чега је у истрагу укључен и ФБИ.

Качињски је поручио ФБИ-у да ће престати са нападима ако се у водећим новинама у Сједињеним Државама објави његов текст од 30.000 ријечи. Текст је назвао "Индустријско друштво и његова будућност", а потписао под псеудонимом Freedom Club. У тексту је тврдио да је индустријска револуција у ствари "катастрофа за човjечанство" и позвао друштво да се побуни против ње како би се вратили "природнијим" обрасцима понашања.

Иако ниједан медиј није био вољан да га објави, коначно и Вашингтон пост и Њујорк Тајмс су попустили пред уценом и објавили његов "Манифест".

Али ово је био почетак краја

Одмах по објављивању, међу милинима људи, манифест је прочитао Тедов брат Дејвид. Он је наишао на неколико специфичних израза које је Тед користио у писмима које му је слао. Након што је обавијестио власти, криминолог Џејмс Фицџералд је направио компаративну анализу садржаја писама и манифеста како би утврдио да ли је Тед Качињски заиста био Унабомбер. 

Упоредна анализа натерала је судске власти да потпишу налог за хапшење који је тражио ФБИ, а 3. априла 1996. године Тед Качињски је ухапшен у својој колиби у шуми. Након психолошких тестова, дијагностиковани су му шизофренија и параноја, он је одбио да га сматрају лудим и затражио је да се брани сам, осјећајући се изданим од стране адвоката и породице.

Да би избјегао смртну казну и умјесто тога добио казну доживотног затвора без могућности условног отпуста и одрицања од могућности жалбе, 4. маја се изјаснио кривим по свим савезним оптужбама и осуђен је на доживотни затвор у Колораду. У том затвору је боравио до 10. јуна 2023. године, када је у њему извршио самоубиство, преноси nationalgeographic.rs

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана