Ко је била Амбер због које је настао систем „Амбер алерт"

"Пронађи ме" је сигнал који грађани Србије добију оног момента када неко дијете нестане и овај систем у више земаља свијета већ постоји као „Амбер алерт“.

Овај систем је у свијету покренут нестанком дјевојчице Амбер Хагерман, по којој је и добио име.

Амбер Хагерман била је типична деветогодишња дјевојчица. Са родитељима и млађим братом је живјела у Арлингтону, у Тексасу, вољела је да вози бицикл и била је у тиму извиђача. Уопште, њен живот ни по чему се није разликовао од живота милиона дјевојчица које су деведесетих година одрастале у Америци. А онда је једно страшно зимско поподне, све то промијенило, пише Историјски забавник.

Био је 13. јануара 1996. године. Како би искористили што више од сунчаног, зимског дана Амбер и њен петогодишњи брат Рики одвезли су се бициклима до паркинга испред једне напуштене продавице. Неко је ту поставио рампе за бицикле и сва дјеца из краја су ту долазила да се возе и играју.

Након неког времена, Рики је ријешио да иде кући и Амбер је остала сама. Само неколико тренутака касније, отета је.

Пензионисани 78-годишњи аутомеханичар Џим Кевил био је једини свједок злочина. Он је живио недалеко од паркинга и видео је црни (или плави) пик-ап како стаје и како возач граби дјевојчицу и гура је у камион. Амбер је вриштала и отимала се, али једноставно није била довољно јака.

Џими је одмах позвао полицију и екипа је била на лицу мјеста за неколико минута.

Џими је отмичара описао као "бјелца или хиспано мушкарца, старог од 25 до 40 година, просјечне висине и грађе". Ово није много помогло. Ситуације да потпуни странац отме дијете биле су екстремно ријетке и тешке за рјешавање баш због тога што није било много доказа од којих може да се крене. Ипак, полиција је детаљно почела да претреса околину нарочито тражећи црни (или плави) пик-ап.

Више од 50 полицајаца и федералних агената тражило је Амбер. У потрагу се укључила и породица, али и комшије и пријатељи и ускоро је читава заједница очајнички тражила дјевојчицу.

Нажалост, ништа није помогло.

Пет дана након отмице, случајни пролазник који је шетао пса пронашао је тијело дјевојчице у потоку који је надошао због олује која је бјеснила претходне ноћи. Мјесто је било удаљено мање од 10 километара од паркинга са ког је Амбер отета.

Била је потпуно нага, осим једне чарапице која је остала на нози. Аутопсија је показала да је отмичар држао Амбер живу бар два дана након киднаповања. Била је претучена и силована прије него што јој је пререзан врат.

Полиција у Арлингтону закључила је да је набујала вода тијело донијела на мјесто где је пронађено и да је немогуће утврдити гдје се прије тога налазило. Ни форензика није била од велике помоћи. Вода је спрала највећи дио доказа са тијела и детективи заправо нису имали одакле да крену.

Телефон у станици звонио је с времена на вијреме и људи су дијелили одређене информације, али на крају - сви трагови су се показали лажним.

Све до данас, случај отмице и убиства Амбер Хагерман остао је неријешен.

Вијест о трагичној судбини Амбер Хагерман као пожар се проширила Америком. На телевизији ју је видјела и извесна Дајен Симон из Форт Ворта у Тексасу и прича ју је много потресла. Иако није познавала ни Амбер ни њену породицу, и сама је била мајка и дубоко је саосјећала са родитељима несрећне дјевојчице.

Тако је и дошла на идеју која је на крају променила свијет.

Дајен је отишла на локалну радио станицу са револуционарном замисли. Ако медији већ издају упозорења о надолазећим олујама и временским неприликама, зашто не би јављали и о случајевима отмице деце?

Да је локална заједница одмах сазнала да је Амбер отета можда би неко видео пик-ап и дојавио полицији. Можда би дјевојчица била пронађена жива.

И идеја је заживјела!

Прво су медији у Тексасу започели сарадњу са локалном полицијом како би заједнички развили систем упозорења у случају отмице дјеце. Током 1996. друге јурисдикције широм државе су почеле да успостављају сличне системе за обавјештавање јавности и временом је основан амерички национални „Амбер алерт“ програм.

Иако је принцип исти, „Амбер алерт се не зове свуда тако. У Џорџији је "Левијев позив" (у знак сјећања на Левија Фрејдија), на Хавијима "Мејли Амбер алерт" (у знак сјећања на Мејли Гилберт), у Арканзасу "Морган Ник Амбер алерт" (у знак сјећања на Моргана Ника) и на Јути "Рејчел алерт" (у знак сјећања на Рејчел Ранијан). У Србији се тај систем зове "Пронађи ме".

Амбер алерт се не оглашава увијек већ само када полиција процијени да су испуњени сви, унапријед договорени критеријуми.

Функционише тако што се у случају нестанка неког дjетета, информација шири путем нотификација на мобителу, СМС-а, интернета, на телевизији, радију, билбордима, како би допрла до што више људи, односно алармирала јавност.

На тај начин, грађани, уколико имају било какве информације, могу то одмах да пријаве полицији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.