Климатске промјене пријете Хадријановом зиду

Хиљаде војника и многе њихове породице живјеле су око каменог зида дужине 118 километара, који прелази Енглеску од западне до источне обале, означавајући границу Римског царства и формирајући највећу британску римску археолошку локацију. Зидање је почело 122. године нове ере за вријеме владавине цара Хадријана и означавало је границу између римске Британије и непокорене Каледоније, помажући да се варварски нападачи држе подаље од царства.

Римски војници који су тамо живјели оставили су иза себе не само дрвене конструкције, већ и фасцинантне остатке који помажу археолозима да утврде свакодневни живот тих људи.

Они укључују утврду Виндоланду, око 53 километра западно од данашњег града Њукасла на Тајну, римско насеље на првобитном источном крају зида, које је тада названо Понс Аелиус. "Многи пејзажи на Хадријановом зиду сачувани су испод тресава и мочвара - веома влажног земљишта, које је штитило и помагало археолозима готово два миленијума", рекао је Ендру Бирли, директор ископавања и извршни директор "Виндоланда траста" за АФП. Међутим, због глобалног загријавања и климатских промјена долази до промјена. Земља се загријава брже од температуре ваздуха, згушњавајући претходно влажно земљиште и пропуштајући кисеоник кроз настале пукотине.

"Када тај кисеоник уђе тамо, ствари које су заиста деликатне, које су направљене од коже, текстила, предмета од дрвета, пуцају, пропадају и заувијек се губе", изјавио је Бирли. Током година, драматичан пејзаж око зида открио је камене и дрвене конструкције, кожне ципеле и одјећу, алате, оружје, па чак и руком писане дрвене плоче, што је све допринијело бољем разумијевању римске владавине у Британији.

Откопано је само око једне четвртине локалитета у Виндоланди, а тврђава је само једна од 14 дуж Хадријановог зида, који је од 1987. године на листи свјетске баштине Унеска и једна је од најпознатијих британских древних туристичких атракција.

"Мање од једног процента Хадријановог зида је археолошки истражено и велики дио тог пејзажа је заштићен у овом влажном тресетном окружењу и то је пејзаж који је заиста угрожен", нагласио је Бирли. На локацији су изложене десетине римских ципела свих полова, узраста и друштвених слојева, а то је само мали узорак од око 5.500 кожних предмета који су до сада пронађени само на једном мјесту. Захваљујући црној, тресетној земљи, многи артефакти су задржали фасцинантан ниво детаља.

"Они су фантастични јер су потпуно промијенили нашу перцепцију Римског царства, римске војске, променили су је од потпуно мушког логора у мјесто са великим бројем жена и дјеце која јуре наоколо", истакао је Бирли. Он је додао да су те информације доступне само због очуваних артефаката који су сада угрожени због климатских промјена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.