Кина искоријењује сељаке?

Тако она започиње трансформацију која ће јој омогућити нови талас економског раста, као и бољу контролу над државом и генерацијама које долазе, преноси портал Бизнис и Финансије.

Влада, често декретом, мијења живот сељана приморавајући их да из својих сеоских кућица пређу у вишеспратнице. Број новопечених становника велеграда расте невјероватном брзином.

Пресељење ће несумњиво измјенити карактер Кине, земље у којој је колико до јуче Комунистичка партија инсистирала на вишедеценијској подршци сељацима, подржавајући и оне који су радили у градовима, "полутане", који и даље остају везани за своје ситне парцеле. Био је то начин на који је Партија обезбјеђивала политичку и економску стабилност. Данас, Партија френетично мијења своје приоритете, трудећи се да, прије свега, пронађе нови начин за убрзавање раста своје привреде, која све више зависи од потрошачке класе градских становника.

Помак се дешава изванредном брзином, а потенцијални трошкови су толико високи да неки изражавају бојазан како ће рурални Кинези поново пасти као жртва радикалног друштвеног инжењеринга који им, опет, налаже Партија.

Широм Кине булдожери сравњују села која датирају још из периода давних династија. Бетонске куле сумњивог квалитета уздижу се ка небу из прашњавих равница, штрчећи испод зелених брда. Нове градске школе и болнице нуде савремене услуге, досад непознате великом броју сељака, мада често на уштрб разарања древних храмова и руралних структура.

Кина је дуго патила од пренасељених руралних насеобина, које су, иначе, најпретрпаније на свијету. Безуспјешно покушавајући да се урбанизују, већина их је постала презагушена и загађена. Крајњи циљ владиног плана модернизације био би потпуна интеграција 70% свог аграрног становништва – што је укупно око 900 милиона људи – који ће се до 2025. преселити да живе у градовима. Тренутно је "само" половина предвиђеног броја сељака ужурбано пресељен у градске солитере.

Некадашњи пољопривредници, сада без земље, преко ноћи су натрпани у солитере. Многима од њих се од градског живота завртјело у глави: добили су станове бесплатно, плус десетине хиљада долара за своју земљу коју су напустили – али, има и оних који нису сигурни шта ће са собом када понестане новца.

Агресивна државна потрошња планирала је изградњу нових путева, болница, школа, мјесних заједница – које, према економистима, могу коштати више од 600 милијарди долара годишње. Поред тога,огромне суме новца биће потребно издвојити за образовање, здравствену заштиту и пензије оних који су до јуче били сељаци.

Иако се овим масовним покретом ка градовима финансијска судбина многих побољшала, незапосленост и други друштвени проблеми такође прате ово пресељење које се не памти у историји. Неки млади људи се осјећају срећнима што имају радна мјеста која се плаћају 150 долара мјесечно - тек да се преживи - док други и даље проводе дане на базенима и у видео-играоницама.

У трансформацију читавог друштва улажу се напори од самог врха до дна кинеске љествице. Ово је често болно по Кинезе: урбанизација је врста шока која иде раме уз раме с економском транзицијом дугом већ 35 година, вјероватно највећом миграцијом у историји човечанства. Земљишни спорови су из године у годину разлог протеста хиљада кинеских сељака, укључујући десетине случајева самоспаљивања - очајничке мјере оних који нису жељели да се преселе.

Умјесто стварања богатства, урбанизација може довести до тога да се у новим, великим кинеским градовима трајно укорени најнижи слој сиромашних и незапослених, уништавајући при том руралну културу и обичаје.

Влада се више од двије године залаже за свеобухватан план урбанизације. Првобитно представљене на Народном партијском конгресу марта ове године, неке од ових тема одложене су за дискусију а на интервенцију неких људи из власти. У неке од "тема" спада и проблем финансирања, координација међу министарставима и балансирање између државног интереса и права пољопривредника, чија се земља све чешће присилно одузима за градске пројекте.

Сам план практичне реализације на терену, како кажу владини званичници, одложен је за јесен. Врховно вођство забринуто је да ће потрошња довести до инфлације и високе задужености.

Овакви проблеми могли би стајати иза скорашњег позива владе да имовинска права пољопривредника буду заштићена. Објављен у марту, извјештај пропагира идеју да Кина мора "гарантовати земљорадничка имовинска права и интересе". Земља ће, и по овом папиру, ипак остати у власништву државе, па пољопривредници не би имали право својине - чак и по том новом концепту.

На терену је, међутим, нови талас урбанизације увелико у току. На тапету скоро сваке покрајине налазе се велики програми пресељења пољопривредника у стамбене вишеспратнице, са парцелама фармера које се, онда, дају корпорацијама или општинама да њима располажу и управљају. Учињени су напори да се градски живот сељацима учини што атрактивнијим. Сељаци, ипак - када су једном већ силом потпали под ове програме - обично немају избора до да напусте своју земљу и таворе у новоградњи.

Овај тренд започео је прије неколико деценија. Почетком 1980-их, око 80% Кинеза живјело је на селу, у односу на 47% данас, док додатних 17% ради у градовима премда је званично класификовано као рурално. Идеја је да се овај процес убрза а Кина урбанизује што је прије могуће, далеко бржим темпом него што би до урбанизације дошло на уобичајен, спонтан начин.

Основна мотивација за овакву исфорсирану урбанизацију лежи у промјени кинеске економске структуре, са растом заснованим на домаћој тражњи за производима, умјесто да се - као што је досад био случај - ослања углавном на извоз. У теорији, прилив нових младих, урбаних Кинеза старости између 17 и 44 године, значио би и огромне нове могућности за грађевинске фирме, јавни превоз, комуналије и апарат који одлучује, прекидајући тиме циклус пољопривредника који троше само оно што произведу. "Ако рурална половина становништва Кине коначно почне да троши, раст је неминован", рекао је Ли Ксјангјанг, замјеник директора Института за светску економију и политику (дио владиног истраживачког института). "Данас, они који живе у руралним областима не троше."

Неки пољопривредници који су дали своју земљу кажу да, кад се врате кући, више немају своје њиве на којима би нешто гајили, па тако ни прихода. Већина њих и даље је искључено из националних планова за пензије, па врши притисак на рођаке да им их обезбједе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.