Кент Брентли, љекар који је преживио еболу
Доктор Кент Брентли је много пута био суочен са смрћу док је помагао жртвама еболе у Западној Африци. Али није требало дуго да смрт њега погледа. Брентли је могао бити један од преко 1.500 жртава, које су подлегле у посљедњој епидемији еболе, да није добио експериментални лијек којим је излијечен.
Љекари му нису говорили да ће преживјети док је лежао у кревету у Либерији, а и нису морали.
- Имао сам осјећај да ћу умријети. Рекао сам сестри која је пазила на мене да сам болестан и да немам резервну енергију у себи и да не знам колико ћу још моћи издржати - каже Брентли.
Он је добро научио о каквој болести је ријеч, још од дана када је студирао медицину на Универзитету Индијана. Да је еболу добио у САД имао би на располагању доста модерних машина и ствари који би му помогле да се осјећа боље.
Али овог љета није имао све те ствари на располагању у Либерији, гдје су болнице затворене, јер су постале "расадници еболе". Он се морао ослонити на своје знање и вјеру.
Брентли је одлучио да оде у Африку, јер је људима била потребна помоћ и он је желио да помогне. Године 2013. почео је да ради за хуманитарну организацију "Самарићанска помоћ". У почетку се бавио општом медицином, али када је почело ширење еболе постао је директор Центра за еболу који је организација успоставила у главном граду Монровији. То је био његов посао све до јутра 23. јула ове године.
- Када сам се пробудио то јутро осјећао сам се помало буновним и имао сам повишену температуру - присјећао се Брентли почетка болести да би убрзо сазнао да има температуру нешто вишу од 37 степени Целзијуса. Брзо је почео да схвата да има еболу и једино олакшање му је било што са њим нису били његова жена Ембер и њихово двоје дјеце. Ипак, његова породица се бринула за њега.
- Видјела сам како лијечи особе које су већ добиле болест и знала сам какав је исход - рекла је Ембер.
Кент је, ипак, имао среће и на крају је преживио. Према налазима Свјетске здравствене организације, више од половине пацијената заражених вирусом еболе није преживјело, што говори о каквој убитачној болести је ријеч. Ебола се не преноси ваздухом или водом, већ се шири у контакту са органима или тјелесним течностима као што је пљувачка, крв и урин заражених људи. Она изазива хеморагичну грозницу која погађа више органа у тијелу и често је прате крварења.
Другог августа Брентли је пребачен медицинским авионом у САД и у заштитном бијелом одијелу ушетао је у болницу Емори смјештену у граду Атланти. Смјештен је у изоловано болничко одјељење и било му је забрањено да директно контактира са другим људима. Ембер га је посјећивала, али га је могла видјети једино кроз стаклени зид и причати са њим преко интерфона.
До 21. августа прича је већ била другачија. Он се тада већ руковао и грлио са медицинским сестрама и љекарима које до неколико дана раније није смио ни да додирне. Начелник инфективне клинике у Еморију Брус Рибнер је рекао да Кент не представља опасност по јавно здравље и да може слободно ићи кући.
- Данас је чудесан дан. Узбуђен сам што сам жив и што опет могу бити са својом породицом - каже Кент.
Он, ипак, разумије да је борба против еболе далеко од завршене. Његових двоје америчких колега заразили су се вирусом након њега. Сада се налазе у истој болници у којој се и он лијечио. У свијету тренутно не постоји званични лијек против еболе и стандардни третман за њено сузбијање. За сада је епидемија болести ограничена на Западну Африку и иако број заражених опада у Гвинеји, њихов број се повећава у Либерији и Сијера Леонеу. У најбољем случају биће потребно шест мјесеци да би се сузбила епидемија Еболе у Африци.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
