Катастрофа у Чернобиљу: Припјат и даље град духова

О несрећи која се десила 26. априла 1986. и данас се много говори. 

Очекује се да ће ризик од ширења радиоактивног материјала постојати још најмање три деценије.

У Припјату, који је саграђен 1970. за раднике електране, већ 38 година нема живота. Подручје од 30 квадратних километара око нуклеарне електране Чернобиљ и Припјата, гдје су живјеле хиљаде људи који су некада радили у нуклеарној електрани, штите украјински војници.

Улазак у загађена подручја регије са високим ризиком од зрачења није дозвољен. Војници стално мјере зрачење посебним уређајима које носе са собом.

Град у којем су прије несреће живјели радници централе и њихове породице и данас је у потпуности град духова. У року неколико сати, дан након експлозије, становници су евакуисани, а у граду још увијек постоји ризик од радијације.

Несрећу у Чернобиљу многи сматрају много опаснијом од бацања атомске бомбе на Хирошиму у Јапану 1945.

До несреће у нуклеарној централи у Чернобиљу дошло је у четвртом реактору. У експлозији је кров централе тежак двије тоне одлетио у ваздух, због чега се радиоактивни материјал од осам тона помијешао с атмосфером. У несрећи је на лицу мјеста погинула 31 особа.

Власти тадашњег Совјетског савеза су покушале прикрити несрећу, због чега је становништво из Припјата евакуисано тек наредни дан. За три сата, 

Припјат је постао град духова, а у наредних неколико дана на хиљаде тона хемијског материјала је бачено на реактор.

Отровни плин који се појавио након експлозије утицао је и на земље попут Русије, Украјине, Бјелорусије и један дио европских земаља. Отровни облаци након десет дана стигли су до САД-а, Канаде и Јапана.

Према подацима Свјетске здравствене организације, 600.000 људи на подручју од 30 километара од мјеста несреће, било је изложено високој дози радијације.

Око пет милиона људи у Украјини, Бјелорусији и Русији живи на подручјима на којима је ризик од радијације висок., преноси РТЦГ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.