Катакомбе Палерма - мјесто испуњено стотинама лешева и мумија FOTO

GS
Foto: Shutterstock/Nacionalna Geografija

Палермо је град препун споменика који евоцирају на његову некада бурну прошлост. Владари и народи који су владали овим градом и медитеранским острвом су бројни. Стога не чуди да он данас посједује суптилни декадентни шарм који сваке године привлачи хиљаде посјетилаца.

Међутим, оно што многи не знају јесте да главни град Сицилије крије и помало језиву тајну. У катакомбама капуцинског самостана у Палерму налази се музеј смрти. Када се посјетилац спусти низ десетак степеница које га воде до шест подземних одаја распоређених испод манастира, изненађење и ужас очекују га на сваком кораку: зидове прекрива безброј лешева и мумија.

Покојници су подијељени у различите одаје према старости, полу или дјелатности: дјеца, жене, мушкарци, фратри... 

Од почетка до краја

Историја катакомби у Палерму датира из 1599. године, када су фратри основали подземне просторије испод самостана као почивалиште за своју покојну браћу. Међутим, када су хтели да прошире ограђени простор да би наставили са истом праксом, тамо су на опште изненађење открили око 40 тијела у одличном стању.

Појаву су приписали ваздушним струјањима, хемији земљишта и сувоћи животне средине. Упркос добрим условима за конзервацију тијела, они су паралелно смисли и технику вештачке мумификације.

Према брату Бенедету Самбенедетију, монаси су направили посебну просторију за лешеве у које су смјештени на осам мјесеци да се осуше. Потом су купани у сирћету и излагани на отвореном неколико дана, након чега би покојнике облачили и смјештали у дрвене кутије распоређене дуж ходника катакомби. 

Временом ова пракса сахрањивања је постала популарна и међу виђенијим становницима Палерма. Породице би плаћале донације самостану, а монаси би се трудила да одржавају њихове лешеве у што бољем стању - они најбогатији били су и мумифицирани. Посебан случај је Розалија Ломбардо, дјевојчица која је умрла 1920. године, а чија мумија је најбоље очуван леш у катакомбама.

Катакомбе су остале у употреби до 1880. године, када су власти забраниле нове сахране. Упркос томе, постојала су два изузетка: амерички конзул Ђовани Патернит је овде сахрањен 1911. године, и споменута Росалија Ломбардо.

Већ 1950. године катакомбе су отворене за јавност као туристичка атракција, а од тада их сваке године посјети око 40.000 људи. Неки од њих су привучени сабласним призорима, други су само радознали, а неки долазе овдје да размишљају о животу и смрти, преноси Национална Географија

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана