Како изгледа бити атеиста у САД?

„Понекад је одређене ствари потребно рећи и одређене битке водити па чак иако су непопуларне. За све прикривене атеисте – нисте сами и заслужујете једнакост".

Овако је ишао говор предсједника атеиста у САД, Дејвида Силвермана током првих минута рада прве телевизије за све оне који не вјерују у Бога – Атеистичке телевизије. Након говора услиједила су свједочења неколицине познатих атеиста:

„То је једна од најбољих одлука које сам донио у животу и у потпуности охрабрујем људе да јавно обзнане да су атеисти а не да то крију", изјавио је Марк Хачер из удружења Црни атеисти Америке.

„Откривање" је термин који многи атеисти у САД користе када описују оно што представља прилично тешко признање за многе. На једном од највећих скупова студената атеиста у САД, у Колумбусу у Охају, Џамила Беј из Секуларног студентског савеза тврди да постоји велики број учесника који су нервозни и не желе да одговарају на питања и то обзнањују ношењем посебних огрлица.

„Црвене огрлице значе да не желе да медији причају са њима. Одређени број студената који су овде са нама још се нису открили. Њихови родитељи можда не знају да су атеисти или да испитују њихову религију", тврди Бејова.

Она додаје да су многи забринути да ће бити прогнани или се плаше насиља уколико признају да не вјерују у Бога. Двадесетдвогодишњи Ласан Бангура је расположен за разговор. Он је на крају крајева предсједник студентске атеистичке групе на његовом универзитету. Већ на почетку разговора тужно уздише док се присјећа момента када је својој мајци рекао да је атеиста.

„Ствари од самог почетка нису биле добре. Била је љута. Али мислим да је неког времена једноставно то прихватила. И даље не разговарамо о томе и мислим да ме неће избацити на улицу", тврди он. Међутим, Бакари ово још није саопштио оцу.

„Не желим да наш однос због тога буде уништен. Често сте у прилици да чујете како се то десило неком другом. Често чујете како је неко избачен из куће и послат у вјерске кампове гдје су приморани да буду религиозни и читају Библију. Не желим да изгубим оца на такав начин".

Родитељи деветнаестогодишње Кетлин Кембел из Западне Вирџиније били су пуни подршке за њен став према религији. Њен проблем били су други чланови заједнице.

„Током средње школе пратила би ме тишина сваки пут када бих ишла ходником, или би ме неко пљунуо". Она је прије двије године протествовала против укључивања религије и апстиненције у часове сексуалног васпитања у њеној школи.

Недавно истраживање Пју центра показује да би грађани САД радије желели предсједника који има више од 70 година, који је отворено геј или који никада није обављао јавну функцију него предсједника који је атеиста.

Ранија истраживања такође су открила да Американци на атеисте гледају као особе којима се може мање вјеровати од силоватеља.

Иако посљедњих година полако расте број младих који себе дефинишу као особе које нису „повезане са религијом", САД имају знатно већи број људи који тврде да им је религија изузетно важна у поређењу са земљама у Европи.

Међутим, атеисти у САД мораће да причекају на јавну прихваћеност с обзиром да у овој земљи не постоји високи политички функционер који се отворено декларише као атеиста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.