Како би изгледао један дан без сателита?
Човјечанство ни не схвата колико је "зависно" од сателита који круже око наше планете. На недавној међународној конференцији о "свемирским ризицима" научници су покушали да одговоре на то питање, у оквиру приче о "сценаријима судњег дана".
Како пише BBC, догађаји који би могли да доведу до прекида трансмисије са сателита су велика сунчева олуја која би омела сателитску комуникацију, кибернетички напад који би онемогућио GPS систем, али и удар свемирског отпада на сателите који надзиру Земљу.
Шта год га проузроковало, "дан без сателита" започео би за обичног човjека сасвим уобичајено. У осам сати ујутро, авиони (још) не би падали с неба, не би (одмах) нестало ни струје нити воде... Неке би ствари већ престале да раде, али већина би сматрала да је ријеч о узгредној непријатности.
Многе породице започеле би дан без насмијешеног водитеља у јутарњем програму и биле би "принуђене" да међусобно разговарају док доручкују.
У радио емисијама не би било укључења дописника из иностранства, а на телетексту не би било најновијих спортских резултата "са свих меридијана". Ван "топлог дома", губитак глобалних сателитских комуникација не би био тако безазлен: заправо, многи би били у великој опасности.
Команда у САД изгубила би контакт са пилотом негдје на Блиском истоку, војници, бродови, авиони би остали без команде и постали рањивији у евентуалном нападу. Свјетски лидери тражили би алтернативне начине да међусобно комуницирају - а разговор би био неопходан, да би се смањиле глобалне тензије.
У међувремену, над Атлантиком, хиљаде путника гледало би филмове, не слутећи да се пилот "бори као лав" да успостави контакт са контролом летења.
Без сателитских телефона, теретни бродови на Арктику, рибари у Кинеском мору, хуманитарци у Сахари, сви они били би изоловани од остатка свијета.
Запослени у Токију, Шангају, Москву и Њујорку тешко би успоставили везу са колегама у другим земљама: мејлови раде, интернет је, чини се, "океј", али успостављање телефонске везе с иностранством углавном не успијева.
Већ око 11 сати, председници и премијери широм свијета окупили би своје кризне штабове, јер су схватили да се појавила нова пријетња глобалној стабилности: не ради глобални систем за позиционирање (GPS)!
За "обичног човјека", GPS је помоћ да дође од тачке А до тачке Б, а да се успут не изгуби. GPS је из корјена измијенио функционисање компанија које се баве испорукама, хитним службама помаже да што брже дођу на мјесто гдје су потребни, авионима да се безбједно принудно спусте на далеким пистама...
GPS такође шаље временске сигнале на Земљу, а вријеме одржава нашу инфраструктуру - од временских жигова на комплексним финансијским трансакцијама до протокола који одржавају интернет. Када пакети података на различитим компјутерима изгубе синхронизацију - систем пада!
Без тачног времена, свака мрежа коју контролише компјутер је у проблему. Дакле, скоро све!
Тачно је, прорадили би "бекап" системи. Али, у року од неколико сати, вријеме би се "измакло". Довољна је разлика од неколико стотинки у Европи и САД, Индији или Аустралији - да интернет почне да се успорава, успорава, успорава...
Прве рестрикције струје почеле би увече, док би се на мрежама борили да успоставе стабилност система. Пумпе за воду би радиле на мануелном моду. Семафори у великим градовима држали би црвено.
Мобилне мреже већ су потпуно "пукле" - још током поподнева. Контрола летења би већ око 16 сати одлучила да принудно спусти први комерцијални лет. Већина летова ионако је отказана, а не знају се ни тачни подаци о временским условима на финалним дестинацијама, па је немогуће процијенити безбједност лета.
Авиони користе радаре да утврде евентуалну промјену времена и извор турбуленције на путањи, али и радаре стално "апдејтују" са земље.
Да, постоје метеоролошки балони, осматрачнице на копну и бродовима, али прогнозе се све више заснивају на сателитским подацима.
Земљорадници без прогнозе не знају да ли је право вријеме за сјетву, месари не знају колико меса да наруче - јер појма немају да ли ће бити временских услова за роштиљ за викенд...
До 22 сата, планета би у потпуности искусила "дан без сателита".
Може ли ово заиста да се деси? Само ако све "падне" истовремено, а то је мало вјероватно. Оно што је извесно, закључује BBC, јесте да би без свемирских технологија савремени свијет био потпуно другачије мјесто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
