Изгубљени мушкарци спасени после 29 дана на мору

Ливае Нанџикана и Јуниор Колони кренули су са острва Моно, западне провинције Соломонских острва, 3. септембра у малом моторном чамцу са 60 коњских снага, пише британски лист "Гардијан". Њих двојица су планирали да путују 200 км јужно до града Норо на острву Нова Џорддзија, користећи као "водиче" западну обалу острва Вела Лавела и острво Гизо са леве стране.

"Већ смо тако раније путовали и све је требало да буде у реду", рекао је Нанџикана. Али чак и за искусне поморце, попут њих двојице, Соломоново море, које раздваја Соломонска острва од суседа, Папуе Нове Гвинеје, познато је као непредвидиво. Само неколико сати након путовања наишли су на јаку кишу и јак ветар, што је отежало уочавање обале коју су требали да прате.

"Када је наступило лоше време, било је лоше, али је било још горе и постало је застрашујуће када је ГПС престао да ради. Нисмо могли да видимо куда идемо, па смо само одлучили да зауставимо мотор и сачекамо, ради уштеде горива", рекао је Нанџикана.

Преживљавајући на поморанџама које су спаковали за пут, кокосу који су прикупили из мора и кишници коју су ухватили користећи комад платна, плутали су око 400 километара северозападно током 29 дана, на крају приметивши рибара у близини обале Нове Британије, острва које припада Папуа Новој Гвинеји.

"Нисмо знали где смо, али нисмо ни очекивали да ћемо бити у другој земљи", рекао је Нанџикана. Њих двојица су били толико слаби да су их, када су 2. октобра стигли у град Помио, морали одвести са брода у једну оближњу кућу. Тада су прегледани на локалној здравственој клиници и сада бораве код једног локалца.

Нанџикана је рекао да је извукао неке позитивне стране из овог искуства, као што је принудни одмор од хаоса глобалне пандемије. "Нисам имао појма шта се дешава док сам био тамо. Нисам чуо за ковид или било шта друго. Радујем се повратку кући, али је то био леп одмор од свега", поручио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.