Исповијест сина бившег италијанског мафијашког боса
Луиђи ди Чико је био син шефа мафије и већина људи је очекивала да ће кренути очевим стопама. Он је лако могао да започне живот испуњен великим количинама новца, криминалом, насиљем и затвором, али није то учинио.
Када се Луиђи једног дана враћао кући из школе, у градићу у близини Напуља, чуо је нешто што му се учинило као звук петарди.
- Ко сада слави? И зашто сада славе? - упитао се млади Италијан док се приближавао кући.
Онда је услиједило ужасавајуће објашњење. Двојица његових ујака су лежали мртви на улици у локви крви. Обојица су били чланови мафије. Звук који је раније чуо заправо су били пуцњи из засједе коју је направио супарнички клан. У то вријеме Луиђи је имао 11 година и одрастао је у свијету организованог криминала.
- Била је то средина осамдесетих година. Године рата и проливања крви на улицама Италије. Ту ноћ сам био толико истраумиран да сам прижељкивао да доживим саобраћајну несрећу, паднем у кому и пробудим се када све буде завршено. О свом дјетињству имам само ружна сјећања - пише Луиђи у новој књизи о свом дјетињству.
Његов отац Ђузепе био је у затвору када се Луиђи родио. Он је чуо да је добио дијете када му је рођак кроз решетке ћелије саопштио "да је мушко". И отац и ујаци Луиђија ди Чика припадали су Камори, мафијашком подземљу које дјелује у подручју Напуља. Камора се сматра једном од најубитачнијих кланова која се бави рекетирањем и узимањем "такси" за заштиту.
Једно вријеме отац Ђузепе је живио прави мафијашки сан. Био је класични мафијашки шеф који је контролисао територију око градића Лучијано. Возио се у великим аутомобилима и имао је личног кројача који се бринуо за његов изглед. Међутим, још прије рођења сина Ђузепе је већ плаћао цех за своје озбиљне злочине. Добио је казну затвора од 18 година која му је касније проширена на доживотну робију. Једини контакт између оца и сина дешавао се сваких неколико седмица током посјета у затвору високе безбједности.
- Одрастао сам обилазећи затворе за високим степеном обезбјеђења. Звучи као шала али управо је то био начин како сам научио географију Италије - пише Луиђи.
Признаје да му је отац много недостајао током дјетињства, стално је желио да буде близу њега, а ноћ прије посјете није могао да спава.
- Само само сањао како ћу га срести. Био сам толико узбуђен. Желио сам да стражари брже отварају врата и да га видим - пише у својој књизи.
Луиђи је у међувремену одрастао у кући коју су водили мафијашка браћа његовог оца. Њихова кућа је била као тврђава са надзорним камерама и оградом.
- Италијанске власти су тамо долазиле само током ноћи. Био је то прави хаос, са хеликоптерима и псима. Тада сам био веома уплашен и само сам хтио да нестанем - признао је Луиђи.
Многе младиће је привлачила Камора и Ђузепеов син је имао одређени статус међу њима.
- Када сам излазио на улицу гледали су ме као сина боса, као будућег шефа мафије. Већ су ме поштовали када сам напунио 16 година - присјећа се Луиђи.
Али његов отац је желио да му син има други живот, далеко од живота мафијаша. Послије завршетка средње школе Луиђи се пријавио у војску, касније се запослио у једном ресторану у граду на сјеверу Италије - далеко од својих коријена. Затим се оженио, добио дијете и данас води свој ресторан на обалском граду Ћивитавекија.
- Нисам херој али није било лако избјећи пад у замку коју ми је живот приредио. Мој живот показује да се зло може избјећи и да можете изабрати други пут - каже Луиђи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
