Исповијест бившег затвореника у Гуантанаму: Тортуре и свакодневна мучења, десетине људи умрло током испитивања

Anadolija
Исповијест бившег затвореника у Гуантанаму: Тортуре и свакодневна мучења, десетине људи умрло током испитивања

ИСТАНБУЛ - Омер Фарук Маданоглу - Јеменац Мансор Адаyфи провео је скоро 15 година у затвору Гуантанамо, који су Сједињене Америчке Државе (САД) отвориле у оквиру борбе против тероризма након терористичких напада у септембру 2001. године

У јесен 2001. године путовао је по Афганистану када су га локалне ратне вође отеле, представиле америчким снагама као "вишег египатског Ал-Каидиног оперативца" и продале га њима.

Имао је тек 18 година. У фебруару 2002. године пребачен је у Гуантанамо. Америчка војна база Гуантанамо Баy на Куби већ више од 100 година постоји као морнаричка база.

Тек у јануару 2002., само неколико мјесеци након напада 11. септембра, база је добила затвор за особе које се сумњиче за тероризам. Отада је Гуантанамо доспио на лош глас широм свијета

. У Гуантанамо су САД након напада 11. септембра затвориле стотине људи под оптужбом за тероризам. Међу њима је био и Адаyфи који је затворен због сличности имена.

Како је казао, ЦИА је након напада 11. септембра одвела десетине људи из земаља попут Афганистана, Ирака и Јемена у затвор Гуантанамо због наводног чланства у терористичкој организацији. Према његовим ријечима, тада је локално становништво пријављивало погрешне особе због новчаних награда или виза. Адаyфи је рекао да је у затвору било око 800 затвореника, најстарији је имао 105 година.

Затвореници су носили наранџасту униформу као знак борбе против тероризма. Адаyфи је истакао да је затвор у Гуантанаму посебно дизајниран како би се избјегла законска ограничења. Према његовим ријечима, у затвору су експериментисали с војним техникама мучења.

"Затвореници у Гуантанаму су приказани као 'највећи свјетски терористи' тако да се свака незаконита радња учињена њима сматрала легитимном", испричао је Адаyфи.

Навео је да је у Гуантанаму институционализиран облик антимуслиманства, како би се провоцирали затвореници, вријеђали су ислам и његове светиње. Адаyфи је нагласио да је САД свој неуспјех у вањској политици након напада 11. септембра покушао прикрити мржњом према муслиманима.

"Гуантанамо је сама дискриминација. Дискриминација и злочини из мржње се тамо лагано спроводе. Осим тога, напади на муслимане су се повећали након Гуантанама и нико није могао проговорити из страха. Затворенике су вукли у крви по ходницима након што су мучени. Никога није било брига што смо убијани. Десетине људи је умрло током испитивања, нико није проговорио", поручио је Адаyфи.

У исповијести о дешавањима у затвору који је током година стекао репутацију мјеста злостављања и неправде ван владавине права, овај Јеменац је рекао да се доза тортуре над затвореницима стално повећавала. "Поред чувара, мучитељи су били и психолози. Ови психолози су забиљежили реакције затвореника током тортуре и предложили нове методе тортуре", рекао је Адаyфи. Због мучења погоршавали се психичко и физичко здравље затвореника.

"Цијелог дана је било систематско мучење, не само у просторијама за испитивање. Војници су током дана лупали по вратима одјељења. Стражари су узимали Кур'ан под ноге када су затвореници били окупљени.

Хтјели су видјети како ћемо реаговати. Гуантанамо можда није најгори затвор на свијету, али је био прво мјесто на којем су вођени експерименти како би се дизајнирао најгори затвор", поручио је бивши затвореник. Сматра да САД неће затворити Гуантанамо уколико не добије велики притисак од организација за људска права и међународне заједнице.

"Гуантанамо је отворен скоро 22 године. Свака влада каже да ће затворити затвор, али нико то не завршава. Затварање овог затвора значи да САД признају да нису успјеле. Затвор треба затворити, извинути се затвореницима који су остали и исплатити одштету.

Затварање Гуантанама није посао за један дан", изјавио је Адаyфи. Ријеч је о затвору који је САД отворио у војној бази на југу отока Кубе и у оквиру борбе против тероризма након терористичких напада у септембру 2001. године.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана