Интелигентан живот није могао да настане било гдје осим на Земљи

Живот је прешао веома дуг пут за веома кратко вријеме на Земљи, релативно говорећи – а научници кажу да је још веће чудо што је настао интелигентни живот.

Деценијама, научници, па чак и филозофи трагају за одговором на Фермијев парадакс – како то да смо у бесконачно великом универзуму ми једини интелигентни живот са којим смо се икада сусрели? Чак и на самој Земљи, питају се, како то да смо ми једина врста која је икада развила напредну интелигенцију?

Постоји безброј природних, али изузетно срећних начина на које је Земља посебна, заклоњена, заштићена и прилагођена да се на њој развије живот. А неки кључни моменти настајања живота изгледају много вјероватнији од других, на основу онога што се заиста догодило.

„Чињеница да је животу требало више од милијарду година да од еукариота настану прокариотски прекурсори наводи на закључак да је још мања вјероватноћа да дође до развоја вишећелијског живота, за који се сматра да је независно настао више од 40 пута“, објашњавају истраживачи.

„Рана појава абиогенезе је један примјер који се често наводи као доказ да једноставан живот мора бити прилично уобичајен у цијелом Универзуму. Користећи вријеме еволуционих транзиција за процјену стопе транзиције, можемо извући информације о вјероватноћи дате транзиције чак и ако се догодила само једном у историји Земље“, додају научници.

У овом раду, истраживачи са чувеног Института за будућност човјечанства Универзитета Оксфорд настављају да се питају како је све то могуће и шта то значи. Међу истраживачима су и математичари који раде неку врсту форензичке математике о историји Земље.

У овом случају, они су користили Бајесов модел фактора који се односе на еволуциону транзицију, што су кључне тачке у којима се живот на Земљи претворио из муља у еукариоте, на примјер, и од фисије и друге асексуалне репродукције у сексуалну репродукцију, што је у великој мјери убрзава стопу мутације и развоја врста мијешањем ДНК као што се подразумијева.

Већина ових „еволуционих транзиција“ је слабо схваћена и нису добро проучена од стране научника вјероватноће. Користећи свој модел, ови научници тврде да је већа вјероватноћа да је ова серија срећних околности на Земљи које су погодовале настанку живота, трајали много дуже.

Постоји једна занимљива реплика у филму Оушунових једанаест из 2001. гдје Џорџ Клуни објашњава свој невјероватан плана крађе. Послије неколико крајње невјероватних корака, он каже: „И онда просто ко пасуљ, остају нам три чувара са машинкама и најсложенији механизам на вратима трезора који је човјек до сада смислио“. На неки начин, и живот на Земљи је имао веома сличне препрека.

Прво, Земља је имала среће да температура њене површине буде погодна и да буде заштићена од опасности из свемира. Друго, извукла је срећку да се појаве градивни блокови живота. Треће, добили смо на лутрији и тако што смо били на правом мјесту и да смо добили праве градивне блокове. Све ово се догодило много прије него што су се појединачне ћелије уопште појавиле.

Користећи неке информације које знамо, као што је старост Земље и очекивани крај њеног животног вијека погодног за живот због ширења топлотног радијуса нашег Сунца, ови истраживачи су претворили еволуционе прелазе у серију егзистенцијалних карата, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.