Институт Ројтерс: За двије године дио новинарског садржаја производиће AI
БЕОГРАД - Развој вјештачке интелигенције, јачање пропаганде у временима политичких и економских превирања и нови стилови извјештавања усред финансијске кризе имаће снажан утицај на 2024. годину, навео је Ројтерсов институт у извјештају у којем анализира актуелне тенденције у новинарству и како би оне могле да се одразе на будућност професије.
Како је саопштило Удружење новинара Србије, Ројтерсов институт предвиђа и да ће већ 2026. године велики дио садржаја на интернету бити произведен синтетички, односно коришћењем вјештачке интелигенције и различитих рачунарских техника, и упозорава новинаре и новинске организације да под хитно преиспитају своју улогу и сврху у медијским кућама у којима раде.
Према предвиђањима Ројтерсовог института, мијењаће се и начин на који се садржај дистрибуира.
-Многи четботови вођени вјештачком интелигенцијом понудиће бржи и интуитивнији начин за приступ информацијама. Нагли пад преусмјеравања са Фејсбука и Икса на њуз сајтове могао би додатно смањити свеукупну посјету овим сајтовима... - наводи се у извјештају Ројтерсовог института.
Оптимистични издавачи се, пише Ројтерсов институт, радују ери у којој би прекинули своју зависност од неколико огромних технолошких платформи и изградили ближе директне односе са читаоцима, који би били спремни и да плате да би приступили садржају.
-Може се очекивати да власници медија ове године у већој мјери штите свој оригинални садржај, као и да ангажују скупе адвокате да заштите своју интелектуалну својину (ИП) - наводи се у извјештају Ројтерса.
Ипак, задатак, како наводе, неће бити лак, судећи по томе да су млади људи већ задовољни персонализованим садржајем, односно, алгоритамски генерисаним вијестима, и уз то, у мањој мјери прате традиционалне медије.
У упитнику Ројтерсовог института који је попунило више од 300 најчитанијих дигиталних медија, мање од половине, односно 47 одсто уредника, извршних директора и дигиталних руководилаца навело је да вјерује да новинарство у наредној години очекује просперитет, а око једне десетине, односно 12 одсто уредника, навело је да не очекује просперите.
Усмјеравање публике са Фејсбука ка њуз сајтовима драстично је опало, за 48 одсто, а са Икса/Твитера за 27 одсто, а издавачи се све више окрећу Инстаграму, Тиктоку и Воцапу, а Гугл дискавер постаје све важнији канал за долажење до информација. Више подкаста, видео садржаја, креативнији сторителинг и чешће слање билтена кључ је за привлачење пажње публике.
Више од половине издавача и уредника (54 одсто) у упитнику Ројтерсовог института признало је да су њихове компаније углавном фокусиране на то да се публика што дуже задржи на њиховим сајтовима, а само 37 одсто је навело да поштује вријеме своје публике и да ће настојати да јој за вријеме које она посвети онлајн медију пружи што више информација.
Као најчешћи разлог за забринутост Ројтерсов институт наводи презасићеност публике информацијама, као и то што читаоци занемарују вијести које нису у складу са њиховим увјерењима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
