Индијски Љубавни командоси

Неки парови су овдје скоро три мјесеца. Њихове собе су на другом спрату, са погледом на двориште. Разнобојни зидови доносе топлину овом мјесту, чије постојање је најстрожа тајна. За ову кућу не знају ни најбилижи пријатељи овде присутиних, пише Дојче Веле.

На столу у ходнику налази се једна црвена ружа. Из просторије преко пута допире пријатан мирис. У слиједећој соби су свјеже заљубљени, вјерени, или тајно вјенчани парови. Многи од њих су пребијани, затварани и понижавани прије него што су доспели под заштиту „љубавних командоса".

„Ако се вјенчате, убићемо вас"

„Била је то љубав на први поглед", објашнава 21-годишњи Имрам* . Кад код би његова вршњакиња Шазија дошла у његово село да посјети своју тетку, њих двоје су се виђали. То се дешавало сваких пар пар недјеља, негдје у покрајини Пенџаб. Након више година, изјавио јој је љубав. Она му на почетку није вјеровала. Наиме, Имрам је из више касте. Његова породица је имућна и образована, а њени родитељни су неквалификовани и имају једва довољно новца да прехране своју дјецу. Вјенчање би било скандал. Упркос томе, они су се одлучили једно за друго.

Право је чудо што се сада налазе овдје, у дневној соби „Љубавних командоса". Већ су покушали да бјеже, у априлу - били су код пријатеља, а затим се вратили кућама јер су им родитељи обећали да ће ускоро моћи да се вјенчају. Али родитељи су прекршили обећање. Шазију су закључали код куће, а Имрамов отац је сину јасно рекао „Ако се ожениш њоме, убићемо вас."

Пет мјесеци касније Шазија се опет нашла пред Имрамовим вратима. Били су заједно, али и без наде. Он није имао посао, она је прекинула школовање. „Сједели смо на перону и размишљали о томе да се убијемо", каже Имрам нервозно. Да нису имали једног пријатеља који им је испричао о „Љубавним командосима" и платио карту за Њу Делхи – скочили би под воз.

Заштита за заљубљене

Парови попут Имрама и Шазије већ три године налазе уточиште код „Љубавних командоса". Иза ове организације стоје искусна господа са јасним циљем – заштита заљубљених, објашњава порпарол групе Санџој Сачдев. Тренутно је под њиховом заштитом 49 парова у седам склоништа у Делхију. У цијелој Индији сада постоји око 200 оваквих сигурних кућа и посебна телефонска служба. Сада већ постоји и огромна мрежа добровољаца, читав један покрет, истиче Санђој. А нико од њих не добија ни рупију.

Он поносно показује на бочицу поред олтара са миришљавим штапићима: „Кад је опасно, штитимо се овим", каже уз широк осмијех. У питању је бибер-спреј. Он и његове колеге свакога дана ризикују сопствени живот. Поједине осветољубиве породице су већ уцијениле њихове главе.

По подацима Националне комисије жена у Индији, због старих традиција деси се око 70 до 80 убистава сваког мјесеца. Вјероватно их је много више, јер се такви злочни често прикривају или представљају као самоубиства. Социолози попут Суриндера Јодке упозоравају да то није никакав реликт прошлости. Млади парови који се одлучују за љубав упркос противљењу породице нису ни постојали прије неколико година, каже он. Убиства из части постала су учесталија у посљедњих 10 до 15 година. Старија, патријархална генерација не жели да прихвати да млади сами одлучују о свом ступану у брак.

Мобилини телефони, фејсбук, осамостаљење

Ашраф (27) и Бахар (24) упознали су се захваљујући Интернету. Он јој је послао захтјев за пријатељство на Фејсбуку, па су полако почели да ћаскају и да се упознају. Разумије се, све то дешавало у тајности, јер су родитељи већ увелико тражили правог младожењу за Бахар. Потенцијални мужеви долазили у посјету једном недјељно „на гледање". Бахар зури у под. „Осјећала сам се јефтино, као у излогу". Али отац јој је дословно рекао „Радије бисмо те убили него да жртвујеш наш углед за неког никоговића". Ашраф је за њеног оца био баш то – никоговић.

Чим је отац сазнао да пар планира да се вијенча, пријавио је Ашрафа полицији. Када је Ашраф чуо за то, позвао је „Љубавне командосе" чији број телефона је видио у новинама пар дана раније. „Много смо се плашили, али они су нам рекли, не брините се, ми смо ту, помоћи ћемо вам", објашњава Ашраф. То је било прије 12 дана. Од тада овде живе у сигурној кући. „Сада смо вјенчани", објашњава Ашраф и смије се. Желе ли дјецу? Бахар се кикоће и Ашраф одговара да најприје мора да нађе посао, а то може тек када полиција престане да трага за њим. До тада, каже он, чекамо овде.

*Редакција DW је промjенила имена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.