Индијци опсједнути обарањем рекорда
Први пут када је Никл Шукла желио оборити Гинисов свјетски рекорд, око два милиона људи је одлучило да учествује у његовом подухвату.
Стојећи на импровизованој позорници у јануару 2012. године, Шукла је посматрао гомилу какву никада није видио у животу. Аутопутеви су били затворени и он се морао 20 минута пробијати кроз мноштво да би дошао до свог мјеста. Људи су се појавили након позива локалне заједнице да подрже Шуклу у његовом обарању рекорда за највећи број људи који су се истовремено руковали. Од тада, он је постао једини представник Гинисове књиге и често се суочава са ситуацијом какву је доживио прије три године. У посљедњих неколико деценија опсесија Гинисовом књигом рекорда доживјела је прави бум у Индији. У овој азијској земљи постоји неколико домаћих верзија познате књиге - Књига рекорда Индија, Индијска књига рекорда те Лимка књига рекорда - названа по једној врсти лимунаде. Ипак, Гинисова књига привлачи највећу пажњу. Готово једна десетина пријава рекорда у овој књизи данас потиче из Индије. Године 2013. Индијци су пријавили око 3.000 рекорда, одмах иза САД и Велике Британије, и број индијских носилаца рекорда је у посљедњих пет година нарастао за 250 одсто. Многи од рекорда су везани за учешће великог броја људи. У Индији се веома лако може сакупити гомила људи - највећи број давалаца крви (61.902) или највећа мотициклистичка пирамида (201 моториста и десет мотора). Појединачни рекорди приказују маничну креативност и умјешност. Длаке из ува дужине 18 центиметара, свирање гитаре на Монт Евересту, бацање сијалица удаљ, највеће маказе на свијету, реченица од 103 слова искуцана носом за 47 секунди, ролање испод 39 паркираних аутомобила. Хар Паркаш, стар 72 година, прекрио је своје тијело са 336 тетоваже свјетских застава, испио је боцу кечапа за 40 секунди те усвојио свог шездесетједногодишњег зета. Након обарања неколико других рекорда промијенио је име у Гинис Риши.
Шукла мисли да зна разлог зашто има толико Индијаца који су обарали рекорде.
- Могуће је да је Индија једна од првих земаља свијета када је ријеч о конкуренцији. Овдје увијек постоји више људи него ресурса и безобзирна конкуренција представља добру основу за подухвате у обарању рекорда - сматра Шукла.
Један од рекордера је и Динеш Упадјаја из Мумбаија који једну собу своје куће користи само за вјежбање обарање рекорда. Динеш носи наочара са дебелим стаклима и уске бркове и говорио је испрекидано.
- Специјализовао сам постављање рекорда уз помоћ својих уста - каже, мислећи на низ објеката које је држао у устима. Највише запаљених свијећа у устима, 1.279 бобица грожђа, 192 штапића за јело, 1.001 сламчица. Некада је желио постати државни службеник али није прошао испит.
- Након тога доживио сам нервни слом јер сам био сам сто одсто сигуран да ћу постати државни службеник - додаје. Уписивање у Гинисову књигу рекорда представља одличну рекламу за звијезде из земље, коју је прожета великом количином неједнакости. Тако је један педесетогодишњи фармер из околине Њу Делхија контактирао Шуклу интересујући се за највећи број чучњева уређен за један сат. Он је деценијама вјежбао чучњеве али тек је сада одлучио да покуша оборити рекорд.
- Моја кћерка се треба удати сљедеће године и ја ћу ускоро у пензију. Желим да породица њеног мужа зна да могу урадити нешто тако и да вриједим нешто - каже Индијац.
Иако не зна да ли ће оборити рекорд, он је пресрећан јер су локалне новине пренијеле ту вијест и, уствари, то је било једино што је желио.
New York Times
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
