Храна богова у царству на обали Рајне

Чоколадно царство је на лијевој обали Рајне 1993. године изградио Ханс Имхоф, некадашњи директор великог концерна за производњу намирница "Штолверк".

У келнском музеју посјетиоци ће сазнати све што су икада жељели да знају о чоколади.

- Тешко је издвојити најзанимљивији експонат, јер је наша изложба велика. Дјеци се највише допада чоколадна фонтана. Многим посјетиоцима занимљиво је одјељење за производњу чоколаде, а некима пак културно-историјски дио са изворним експонатима старим и неколико хиљада година - прича шеф службе за посјетиоце Музеја чоколаде Олаф Вортман.

Обилазак три нивоа изложбеног простора који се простире на 4.000 метара квадратних почиње причом о какаовцу, биљци од чијег се плода прави чоколада, а који потиче из средње Америке. Како би анимирали малишане, у музеју су одлучили да организују интерактивне радионице. Најмлађи посјетиоци на мониторима играју игрице о какаовцу, рјешавају осмосмјерке проналазећи појмове у вези с чоколадом и на тестовима провјеравају своје "чоколадно знање".

На првом спрату је дио музеја претворен у стаклену башту у којој расту стабла какаовца, кафе и банана. Ту човјек не може дуго да се задржи, јер су температура и влажност ваздуха прилагођени условима у којима расте тропско биље.

Другим спратом доминира погон за производњу чоколаде - невјероватан доживљај за праве сладокусце пред чијим очима настаје чоколада. Могу да виде како се одвија пржење зрна какаовца, мљевење и одвајање језгра до љуске, затим мијешање са какаовим маслацем, млијеком и шећером, до преливања чоколаде у стилизовано дрво какаовца.

- Веома важан састојак за производњу чоколаде јесте шећер, јер људи воле слатку чоколаду. Млијеко у праху, такође, иако се користи само за производњу бијеле и млијечне чоколаде, а не и за производњу чоколаде за кување - открива Вортман дио рецепта "хране богова"˝.

Захваљујући радници која части посјетиоце чоколадом умоченом у вафле, посјетиоци имају прилику да обрадују своја непца и на лицу мјеста осјете укус тек произведене чоколаде.

Запослени у музеју неће имати ништа против ако неки посјетилац, прави љубитељ чоколаде, и по неколико пута залута до три метра високе чоколадне фонтане.

Музеј говори и о историји чоколаде, која је почела у старим цивилизацијама у средњој Америци. Маје и Астеци су је користили као лијек, приређивали су славља у част бога какаоа, а служила је и као средство плаћања.

Занимљиво је да је са својих путовања по Јужној Америци Кристифор Колумбо донио на шпански двор и сјеме какаовца, али оно није побудило никакво интересовање. Тек након похода шпанског освајача Хернана Кортеса на Јужну Америку, Европа је спознала чари чоколаде.

У једном дијелу музеја изложене су и посуде у којима су Европљани држали чоколаду. Њихова раскош доказује да су "храну богова" себи могли да приуште само богаташи.

Информације о чоколадним производима, укључујући и упознавање неких од највећих имена у индустрији, могу се сазнати на трећем нивоу музеја, а ту је испричана прича о новијој историји чоколаде, базираној на производњи за широку потрошњу.

Реконструисан је изглед старих продавница чоколаде и чоколадних слаткиша, са оригиналном амбалажом, плакатима, рекламама и аутоматима за самопослуживање.

- Поносни смо јер нас посјећује мноштво људи, без обзира на узраст. Реакције су у принципу врло позитивне, али ми ипак сваку критику схватамо врло озбиљно. Посјетиоци могу да нам се обрате ако имају приједлог или савјет - наводи Вортман.

Музеј покушава да покрије све области тако да је ту и тема експлоатације дјеце на плантажама. На улазу у музеј налази се продавница сувенира у којој су разни алати, играчке, мобилни телефони, тастатуре, чак и келнска катедрала, сви израђени од чоколаде.

Несташица какаовца

Најновије вијести о чоколади нису добре јер, према посљедњим истраживањима, свијет ће у сљедећих неколико година због све веће потражње остати без какаоа зато што нема довољно плантажа какаовца. Још један од фактора који знатно утиче на смањене залиха какаоа јесте и епидемија еболе у западној Африци, посебно имајући у виду чињеницу да 70 одсто свјетских залиха стиже управо са тог подручја. Ако се ситуација не поправи, а љубитељи чоколаде не смире страсти, омиљени слаткиш могао би, дакле, до 2020. године постати луксузна и скупа роба.  (Дојче веле)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.