Хосам Мохсен је српско чудо у Дубаију – Египћанин туристе дочекује уз Чолине и Томине пјесме

ртс
Foto: принтскрин

Због "једне дивне црне жене" Хосам Мохсен почео је да учи српски са 17 година, док је још живио у Египту. Због српског је, каже, увијек био посебан и имао бољу позицију. Тако је и добио прилику да ради као туристички водич у Емиратима.

Већ осам година госте са Балкана води у разгледање градова у којима ријеч "немогуће" не постоји. Међутим, његов долазак у Србију изгледао је као немогућа мисија.

За РТС открива зашто је обећао да ће, док је жив, покушавати да добије визу. Откуд то да су му се од свих туриста баш Срби увукли под кожу и како реагују када им усред пустиње Египћанин запjева "Гори ватра сад у нама"?

Усред туристичке сезоне, спаковао је кофер и кренуо за Београд. Дошао је да види снијег, али и пријатеље којих у Србији, како каже, има више него у Дубаију. Већину је упознао на послу. Прво у Египту, гдје је радио у хотелу, а затим у Емиратима, гдје већ осам година ради углавном са туристима са наших простора – из Србије, Северне Македоније, БиХ, Хрватске.

На питање како гости реагују када их у Емиратима сачека туристички водич – Египћанин, који одлично говори српски, одговара да прво не вјерују да неко из Египта зна српски.

-Обично мисле да ћу рећи само "добар дан" и "добро вече", али кад виде да ја настављам да говорим на српском, они се изненаде. Одмах ме питају – како знаш, како си научио, како си научио сaм. И увек се изненаде и одушевљени су како сам сâм научио српски - каже он.

Српски je почео да учи прijе 19 година док je радио у Хургади.

- У хотелу смо имали руске, чешке и српске госте. Они који су ту радили пре мене са Србима су разговарали на енглеском. Али док сам радио у ресторану, чуо сам неки другачији језик. Срби су били највеселији, најбучнији, и онда сам имао жељу да их питам који је то језик. Случајно је и мене нека гошћа питала шта значи "хабиби". Ја сам јој рекао да је то као "мај лав" на енглеском и онда сам хтео да знам како се на српском каже "хабиби". Она ми је рекла "љубави моја". И од тада сам почео да учим - сјеће се Хосам.

Имао је, каже, жељу да чује на српском неколико ријечи које Срби користе у ресторану - на примјер: добар дан, добро вече, пријатно, довиђења.

-Наредног дана сам почео то да вежбам у ресторану са Србима и они су се изненадили што сам почео да говорим на српском. Одлучио сам да идем даље, јер је реакција гостију била феноменална. Био сам конобар, младић од 17 година, најновији радник у хотелу, али желео сам да будем најпознатији радник. Одлучио сам да сваког дана учим по 10-15 речи. Као што се код вас каже, зрно по зрно погача, камен по камен палача - прича Хосам..

Када га питају откуд то да тако добро говори српски у шали каже : "Због једне дивне црне жене".

– Наравно да ту има истине. "Због једне дивне црне жене, због њене дивне црне косе, због једног тужног погледа у ноћи, због обећања да ћеш ми доћи, тужан и сâм чекам те ја..." Ту песму сам упамтио када сам је чуо први пут. Црна жена постоји, не знам где је сада, али постоји и због ње сам почео да учим српски. Она ми је дала мотивацију и инспирацију да кренем да учим - открива он.

Хосам не само да говори, већ и пише на српском, на латиници, али користи помало и ћирилицу.

– Почео сам 2003. године са неколико речи, али 2004. сам се мало више фокусирао на учење језика и од тада, дакле 2004. године, могао сам да користим српске речи, да не морам после једне речи на српском да наставим на енглеском. Знао сам све више.

Од 2006. године, када сам почео да радим на рецепцији, почео сам сам да тражим књиге и речнике, и тада сам могао да разговарам два-три минута, без паузе - прича Хосам.

Због српског је добио прилику да радии као водич у Дубаију.

– Када сам почео да радим у туризму, први пут сам се срео с другим нацијама, другим културама, са људима са Запада који долазе код нас у Египат. Али оно што сам схватио, што сам видео у Србима, јесте да су слични као ми, Египћани. Како изгледа ваша традиција, гостопримство, душа коју ви имате, све је то било нешто мени јако блиско и нисам се осећао као странац када сам причао са Србима. Свидело ми се то толико да сам почео све више да се дружим, да више учим језик и све више да разговарам на српском. И много ми је драго што сам изабрао да баш тим језиком говорим, јер увек сам због српског језика имао бољу позицију, увек сам био посебан - наглашана Хосам.

Открива да му је увијек лијепо са Србима, јер им је, када виде да је неки странац из Египта сам научио њихов језик,  много драго и то поштују.

– Српске песме слушам од 2004. године. Не памтим целу песму, али... Прва песма коју ме је неко из Србије научио је од Здравка Чолића. Кад год одем на плажу крене – "Гори ватра сад у нама, гори љубав пуна плама". "Лане моје" сам такође упамтио, песме Аца Пејовића, Цеце... Имали смо у хотелу 80 одсто Срба и пуштали смо српску музику. Они су донели неки це-де да чујемо, и већ онда сам разазнавао неке речи. У Дубаију има српских кафана, али не само то. У Дубаију се дружим са Србима који тамо живе и често се виђамо и идемо некуда, у неку кафану, слушамо музику.. Џеја сам упознао у Дубаију, у марини. Знао сам за њега, сликали смо се... Његова песма коју највише волим је "Не знаш ти, како је имати па немати..." - истиче Хосам.

Признаје да не зна баш добро да пјева, али да воли да чује Српску музику, јер је слична као и она  у Египту.

Посјета Србији

Први пут је у Србију хтио да дође 2009. године.

-Тада нисам знао како – мислио сам да је довољна авио-карта и пасош и да одем на аеродром, одлетим за Србију и дођем у Кнез Михаилову улицу да учим језик. Али изгледа да то није било тако. Требало је позивно писмо и неки папир поред тога. Први пут кад сам ишао у амбасаду у Каиру, имао сам само позивно писмо и пасош. Они су ме питали шта имаш, где је папир, нисам имао појма. И тада ми нису дали визу - присјећа се.

Онда је отишао у Дубаи, али жеља да дође у Србију га је још држала.

-Први пут сам аплицирао одмах прве године, 2014, али нису ми дали, а имао сам све папире. Сваких шест месеци до 2017. године су ме одбијали за визу. Онда сам рекао себи да нећу никад да одустанем. Ја ћу до краја живота покушавати, јер Србија треба да ми да визу – заслужио сам. Седмог пута сам дошао у амбасаду, тамо ме знају јер сам један једини Египћанин који сваких шест месеци долази – питали су ме: "Одбили смо те шест пута, шта очекујеш?" Ја кажем: "До краја живота ћу аплицирати, шта ми фали."

Ја живим у Дубаију, тамо реч "немогуће" не постоји. И баш седмог пута сам добио визу - прича Хосам.

Ово је четврти пут да је у Србији, а како ту зна доста људи  -  по цијели дан иде од једног до другог ресторана.

-Увече идемо у кафане, па се и касно увече видим с неким. Сваког дана мој распоред је такав да трчим од једног до другог друга, од једне до друге, треће породице.  Први пут кад сам дошао обилазио сам туристичке знаменитости. Сваки пут морам да видим нешто ново, јер ја сам туристички водич. И поред тога што се видим с пријатељима, видим места која ме занимају. Плус, ја сам студирао историју, то ме занима, овај део Балкана, историја Балкана - наглашава.

Калемегдан, који је у близини ријеке, Кнез Михаилова, Скадарлија – то су три мјеста која сваки пут када дође у београд мора да видим. Никада ми, наглашава, није досадно, осјећа као да је први пут ту, посебно на Калемегдану, јер види колико тамо има историје".

-И добра ствар је што ви чувате то што сте имали пре 50 или 100 година. Ја то много волим.  Сваки град има нешто своје. Оно што има у Београду нема у Дубаију, што има у Дубаију нема у Београду. То не значи да је неки бољи од другог. Дубаи има свој начин, тамо је све луксузно, све мора бити – нај. Таква је визија у Дубаију. Београд има нешто своје што се мени много допада - итсиче Хосам.

Додаје да воли када дођем у Београд, без обзира на то гдје је смјештен.

– Бољих домаћина од вас нема. За пет дана овде угојио сам се 20 килограма... Ја имам више пријатеља у Београду, можда више него што имам у Дубаију. Мени је овде најбоље, уживам сваки дан. Желим од срца да Србија и људи из Србије увек имају све најлепше - закључује Хосам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана